Појављују се докази да су амерички председнички избори – својеврсна обојена револуција

ИСКРА на Фејсбуку

(Доналд Трамп) Фото: Getty Images

ДОНАЛД Трамп је позвао да се обустави утврђивање резултата председничких избора одржаних 3. новембра на којима му је главни ривал био демократа Џо Бајден.

Трамп посебно инсистира да се прекине бројање гласова.

Његов изборни штаб је претходно најавио подношеење због манипулација гласачким листићима у државама Аризона и Невада.

Дан раније је затражио да се обустави брројање гласачких листића у државама Џорџија, Пенсилванија и Мичиген.

Ново пребројавање гласова затражио је у држави Висконсин.

Трампови захтеви имају основа, али ће их у америчком законодавном, судском и политичком систему тешко реализовати.

Примера ради, у округу Антрим у америчкој савезној држави Мичиген сами су поништили своје већ објављене резултате гласања. Као нетачне!

Сумњиче и „коришћени софтер“ и „људски фактор“.

Антрим традиционално већински подржава републиканце. Трамп је 2016. године у тој изборној јединици освојио 62 одсто гласова, око 4.000 више од Хилари Клинтон.

Прве сумње су се појавиле када се испоставило да Бајден осваја 3.000 гласова више од Трампа.

Амерички политички аналитичар Малек Дудаков указује:

„Гласање у Мичигену и Висконсину је најупитније. Тамо су изборне комисије у почетку зауставиле бројање гласова, а затим је било настављено и одједном се појавило 100 хиљада гласачких листића у обе државе са 100-постотним резултатом за Бајдена. Чланови изборних комисија су објаснили да су дуго бројали гласачке листиће и да зато неко време нису уносили резултате, што је само по себи сумњиво. Али, 100 одсто гласова за једног кандидата врло мало вероватно!“

Други скандал се догодио у Детроиту.

Чланови изборне комисије нису дозвољавали посматрачима да дођу на бирачка места на којима су прозори пред гласање затворени даскама. Истуране су и кутије за пицу да се не види шта дешава.

Дудаков указује да су у то време стизали аутомобили са гласачким листићима који се још броје, иако су од избора прошла два дана.

Амерички изборни систем је силован и пре четири године, само што су тада Демократска партија и дунока држава потцениле и Трампа и његово бирачко тело.

Како су ствари кренуле, сасвим је могуће да САД више неће бити једина земља у свету у којима није могућа обојена револуција.

У САД и даље нема америчке амбасаде, али су избори од 3. новембра одржани у складу са сценаријима Џина Шарпа за обојене револуције.

Зато не изненађује што је Трампов адвокат Руди Ђулијани у Филаделфији је рекао:

„Најпроблематичнији су гласови послати поштом. Дешава се једна од најнедемократскијих ствари за које знам. Поднели смо тужбу због веома сумњивих гласачких листића. Овај облик гласања је најопаснији по проценту превара. У Филаделфији су посматраче присиљавали да буду на толикој удаљености да једноставно не могу да виде гласачки листић“.

У међувремену је америчка организација за људска права „Project Veritas“ објавила сведочење свог инсајдера из америчке поштанске службе који је открио да су пристигли гласачки листићи стављени у посебан одељак, где је на њих 3. новембра ударан лажни печат.

Ни Трамп ни Бајден не намеравају да признају пораз. На обе стране се припремају улични протести, уследиће насиље и погроми у већим градовима.

Трампови противници ће наставити да тврде да је он „системски неспоразум“, али он то није.

Избори су већ показали да је он – упркос пандемији – добио више гласова него 2016-те!

sveosrpskoj.com, Fakti

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.