ПЛАВИ ИЛИ ТИРКИЗНИ ВОДОНИК: „Северни ток 3“ ће испоручивати гориво будућности у Европу

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Алексей Витвицкий

Русија још није завршила изградњу другог „Северног тока“, а већ говори о трећем. Цев од Русије до Немачке потребна је за транспорт водоника, на који Европа жели да пређе потпуно за 30 година. Користиће се и прва два гасовода. Ипак, Москва ће опет морати да убеђује Европу у исплативост куповине руског гаса, а Американци ће опет бити конкуренција.

Убудуће Русија може користити „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ за снабдевање Европе плавим и тиркизним водоником, али ће за те сврхе изградити и „Северни ток 3“. Ово мишљење је изнео заменик директора Института Европе Руске академије наука Владислав Белов.

Гориво будућности – водоник

То подржавају дугорочни планови ЕУ. Европа прави планове да у потпуности пређе на зелени водоник до 2050. године. Међутим, она то неће моћи да учини, па ће морати да купује плави и тиркизни водоник из Русије, рекао је експерт.

Он се може пумпати кроз постојеће руске гасоводе и мораће да се изгради нови. Украјински гасно-транспортни систем вероватно неће бити укључен. Као прво, тамо где Украјина пронађе водоник, неће имати од чега да га произведе. Кијев има нуклеарне електране, али оне ће за десетак година морати да буду избачене из службе, истиче експерт Финансијског универзитета при влади Русије и Фонда за националну енергетску безбедност Станислав Митрахович. Као друго, украјински гасно-транспортни систем је веома стар и тешко да су његове цеви погодне за транспорт водоника. Украјини ће бити потребна колосална улагања у инфраструктуру, истиче експерт. Биће лакше изградити нови гасовод директно из Русије.

„Због свог стања, украјинска цев дефинитивно неће моћи да се користи за транспорт водоника. Савременијим руским цевима вероватно ће бити потребан већи притисак, док ће губици током транспорта бити знатно већи од губитака током пумпања метана (гаса). Ипак, најпожељнији метод цевоводног преноса водоника биће изградња посебног цевовода са новим вентилима како би се спречио губитак гаса током транспорта“, рекао је Максим Худалов, виши директор Групе за процену ризика одрживог развоја „АКРА“.

Симбиоза гаса и водоника

„За Русију, водоник је тема за коју се треба ухватити. Није логично супротстављати гас и водоник, већ напротив, користити њихову симбиозу. Ми можемо комбиновати приче о гасу и водонику. Ако то успе, биће добро“, рекао је Митрахович.

Међутим, важно питање је да ли ће Европска унија имати потребу за плавим или тиркизним водоником. План Европе који је представљен летос, подразумева комплетно одустајање од угљоводоника и прелазак  до 2050. године на зелени водоник, који она сама жели да производи. ЕУ намерава да годишње продаје водоник за 630 милијарди евра и отвори око милион радних места. Израчунали су да би стварање инфраструктуре унутар ЕУ коштало од 27 до 64 милијарде евра. „У Европи се разматрају амбициозни планови за формирање тржишта водоника са формирањем цена на берзи, и за то се користи постојећа инфраструктура за природни гас“, рекао је старији аналитичар „БКС свет инвестиција“ Виталиј Громадин.

За „Гаспром“, који иначе продаје око 200 милијарди кубних метара, ово је крајње непријатан план. Поред преоријентације на продају гаса Кини, чиме се „Гаспром“ активно бави, тамо се спроводе и истраживања водоника.

Проблем је у томе што Европа жели да производи и увози искључиво зелени водоник, а Русија намерава да јој понуди водоник друге боје.

Треба објаснити разлике у врстама горива. Зелени водоник се добија уз помоћ електролизе из обновљивих извора енергије. Док се плави и тиркизни добијају из гаса. „Плави водоник је парна прерада метана, која користи метан као сировину и опремљена је системом за прикупљање и складиштење CO2. Тиркизни водоник се такође добија из метана, али у процесу пиролизе, док се угљеник добија одмах у чврстом стању, што чини емисију CO2 минималном“, појашњава Максим Худалов, виши директор Групе за процену ризика одрживог развоја „АКРА“. Постоји још и жути водоник, којим се бави Росатом, јер је то водоник заснован на атомској енергији.

 Производња водоника економичнија

„Питање је да ли ће Европска унија куповати водоник других боја од Русије. Све ће зависти од преговора са европским потрошачима“, рекао је Митрахович. Поред тога, производња плавог водоника (тиме се у Русији баве „Гаспром“ и „Новатек“) економичнија је од производње зеленог водоника, за којим Европа луди. За масовну замену фосилних горива на зелени водоник били би потребни превисоки производни капацитети због ниске ефикасности процеса електролизе, истакао је Виталиј Громадин.

Заправо, већина водоника се сада производи из природног гаса. „Индустрија гаса већ активно учествује у развоју енергије водоника. Тренутно се 76 одсто светског водоника производи из природног гаса. Истовремено, потрошња гаса као сировине за производњу ове количине водоника износи 205 милијарди кубних метара“, рекао је заменик председавајућег управног одбора „Гаспрома“ Олег Аксјутин.

На пример, у Саудијској Арабији постоји спроведени пројекат плавог водоника, у оквиру којег се водоник меша са азотом и транспортује у Азију у облику амонијака; у низу земаља постоји циљ додавати око 10 одсто водоника у природни гас, истиче Громадин.

„Ако је Европа спремна да плати скупље, али истовремено чистије гориво са еколошког становишта, онда Русија изгледа као логичан партнер за сарадњу. Инфраструктура за природни гас омогућава прелазак на водоник, који је, међутим, мање густ и пожељно је да се транспортује у облику амонијака. Да би се ишло у корак са Саудијском Арабијом, већ сада се могу реализовати засебни пројекти за производњу плавог водоника, тако да би, у случају захтева из Европе, било могуће релативно брзо повећати обим производње по већ утврђеном путу“, рекао је Громадин.

Сада се у свету производи око 120 милиона тона водоника, али већ за 30 година та количина се може повећати пет пута. Наравно, Американци ће постати лидери водоничне енергије до 2050. године. Међутим, Русија се неће одрећи овог тржишта без борбе.

Нова енергетска стратегија

У новој енергетској стратегији коју је Русија усвојила у априлу ове године, развој водоничне енергије наведен је као приоритетна област Према плану за њен развој у Русији за период од 2020. до 2024. године, већ од 2021. године планирано је да се изгради репутација Русије као добављача водоника као алтернативе традиционалним изворима енергије. „Гаспром“ и „Росатом“ требало би да почну са производњом водоника већ 2024. године, а до 2035. године Русија би требало да достигне цифру од два милиона тона годишње извозних залиха водоника, наведено је у стратегији.

Међутим, Максим Худалов је скептичан: „Проблеми са транспортом водоника коришћењем гасовода чине перспективном његову производњу управо на местима потрошње. Мислим да ће обновљиви извори енергије, водонични горивни елементи, а највероватније и метан, отићи у Европу и на лицу места се трансформисати у водоник уз помоћ плаве или тиркизне технологије. Истовремено, добављачи ће плаћати трошкове за издвајање водоника и складиштење CO2“. Према његовом мишљењу, Европљани ће покушати да трошкове за издвајање водоника пребаце на добављаче гаса, па би руске гасне компаније требало да сачекају смањење маржи.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.