ОЗБИЉНА ПРИЈЕТЊА: Све већи хаос на грчко-турској граници; Земље региона морају сарађивати

ИСКРА на Фејсбуку

Све је већи хаос на грчко-турској граници, због одлуке Анкаре да „широм отвори врата“ мигрантима.

Грчки званичници наводе да су спријечили око 10.000 миграната да пређу границу.

Турски предсједник Еџеп Тајип Ердоган и данас је поручио да Турска неће затворити границу са Европском унијом за сиријске избјеглице, пребацујући тако терет мигрантске кризе, првенствено грчким, а затим и властима осталих европских земаља. БиХ је посљедња балканска препрека на једној од двије могуће мигрантске руте, ка Европској унији.

Медији у Грчкој препуни су вијести и снимака на којима се види масовно „проваљивање“ миграната на територију ове државе, а самим тим и ЕУ. Грчки Национални савјет за безбједност ситуацију оцјењује озбиљном пријетњом по безбједност Грчке.

– Национални савјет донио је више одлука. Као прво, нашу источну копнену и морску границу бране војне и безбједносне снаге у највећем могућем броју. Као друго, привремено суспендујемо пријем захтјева за визе и то ће трајати мјесец дана, а важи за све који улазе у Грчку илегално. Као треће, одмах ћемо враћати оне који уђу у Грчку илегално, и то у земљу гдје су стигли а нису регистровани – нагласио је Стелиос Пецас, портпарол грчке владе.

Полиција се, на граници, све чешће сукобљава са мигрантима, а током дана појавила се вијест да је један Сиријац упуцан и да је касније подлегао. Ова вијест одмах је демантована. Агенције наводе да је најмање 1.000 миграната стигло до грчких острва у источном дијелу Егејског мора.

– Рекли су нам да имамо 72 сата да одемо, да су нам врата отворена, дакле три дана. Многи су отишли – каже једна од бројних мигранткиња.

И док Грци поручују да ће се на све могуће начине изборити с новим приливом миграната, балканске земље додатно јачају заштиту својих граница. Из Међународне организације за миграције у БиХ упозоравају да се због појачане контроле у Хрватској, дневно у БиХ може очекивати и до 10.000 миграната.

– Мислим да мора бити заједничко рјешење Европске уније и западног Балкана, јер постоји већи број граница које мигранти пролазе прије доласка у БиХ – нагласио је Петер ван дер Еверерт, шеф Мисије Међународне организације за миграције у БиХ.

Да је до тог рјешења потребно доћи што прије, говори податак да 600 километара дугу, источну границу БиХ са Србијом и Црном Гором, уз припаднике Граничне полиције чува и 145 полицијских службеника МУП-а Српске који свакодневно прати ситуацију, као и СИПА и Дирекције.

– Важно је знати да, како бисмо покрили 600 километара границе, нама треба још 1.200 службеника. Гранична полиција ће учинити све што је у њеној моћи како бисмо што боље заштитили границу – истакла је Франка Вицан, портпаролка Граничне полиције БиХ.

Да предстоји тежак период када је ријеч о мигрантској кризи и да је крајње вријеме да земље региона тјешњом сарадњом покушају рјешавати проблеме, упозорава и предсједница Српске Жељка Цвијановић.

– Ако ви овај простор направите стационаром за мигранте зато што је Европа затворила ове границе, а није оне преко којих су дошли, онда то представља проблем. Али, ево видјели смо реакције које долазе из Грчке, биће много проблема нажалост, ово је опомена за све у регији да морамо тијесно сарађивати – поручила је Цвијановићева.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик упутио је писма предсједнику и премијеру Грчке у којима је упутио најискренију подршку за све напоре и активности које грчке власти спроводе у вези са најновијем таласом илегалних миграната.

– Штитећи границе Грчке, стали сте у одбрану не само граница Европске уније него и цијелог Балкана. Илегалне миграције са собом носе низ хуманитарних и безбједносних изазова и само заједничким одлучним активностима можемо да им одговоримо на адекватан начин – поручио је Додик.

Нови притисак миграната на врата Европске уније био је тема састанка хрватског и аустријског предсједника. Поручују да се Грчка и Бугарска, земље које чувају спољну границу ЕУ, не смију оставити на цједилу, али додају, остаје непознаница шта турска политика и Ердоган пуштањем миграната желе да постигну.

– Да ли турска влада жели још финансијке помоћи? Да ли желе другу врсту подршке? О чему се заправо ради? – пита Александер ван дер Белен, предсједник Аустрије.

Зоран Милановић, предсједник Хрватске, каже да ситуација није драматична као прије неколико година.

– Није 2015. година. Све се промијенило. Околности су се промијениле. Људи неће бити животно угрожени, а о другим детаљима ће се разговарати – тврди Милановић.

Фронтекс, у интерном извјештају, у који је имао увид њемачки лист Велт, очекује погоршање ситуације због масовног прилива миграната. У овој агенцији очекују да ће се притисак на спољне границе ЕУ интензивирати чак иако турске власти поново зауставе кретање миграната.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.