Опасна тачка: Прети ли тотални рат на Блиском истоку

© AP Photo / Ebrahim Noroozi

Отворени рат између Ирана и Израела у интересу је само Тел Авиву и Вашингтону. Зато Иран неће ићи у отворену конфронтацију са Јеврејском државом, иако обећава освету због бомбардовања свог конзулата у Дамаску. Та освета биће извршена преко посредника, а уз то, Иран би могао да повуче и неке потезе на симболичком плану.
Уколико би Иран ушао у отворени рат са Израелом, САД би одмах стале на страну Израела, а највероватније и са неким њеним вазалима попут Немачке, која је у потпуности на израелској страни, коментарише некадашњи новинар агенције Танјуг и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић.
Због тога је, према његовом мишљењу, мала вероватноћа да дође до отвореног сукоба две државе.

„То би био потпуни рат на Блиском истоку. Јер, ако би се рецимо у тај рат умешале САД, онда би Иран могао да циља америчке базе широм региона – и у свом суседству и даље“, наводи Коркоделовић.
Први пут Израел угрозио интегритет Ирана
Подсећамо, 1. априла израелска армија бомбардовала је зграду иранског конзулата у сиријској престоници Дамаску у коме је погинуло тринаесторо људи – седам Иранаца и шест Сиријаца.
Ирански врховни вођа, Али Хамнеи упозорио је Израел да ће бити кажњен због напада, док је портпарол иранског Министарства спољних послова, Насер Канани изјавио да ће Иран задржати право да предузме реципрочне поступке. Такође, медији су јавили да је из Техерана за Вашингтон отишла „важна дипломатска порука“.
Ово није први напад који је израелска војска извршила на циљеве у свом окружењу за које сматра да их користи Иран. Међутим, до сада није бомбардовано ни једно иранско дипломатско представништво, због чега се овај напад сматра посебном врстом провокације угрожавања територијалног суверенитета Исламске републике.

Комбиновани ирански одговор
Међутим, Коркоделовићево је мишљење да ће се Иран, уместо да уђе у отворени сукоб, оријентисати на јачање одбрамбених капацитета, снажне симболичке гестове, као и на акције против Израела. Техеран је већ саопштио да ојачава ваздушну одбрану и поручио је да има барем осам врста ракета које могу да досегну до Израела.
„С друге стране, мислим да би могао да уследи један снажан симболички гест – даљи рад на развоју иранског нуклеарног програма. То не значи бомбу, али то значи даље повећање процента обогаћеног уранијума који имају у поседу“, наводи Коркоделовић.

Такозвана „осовина отпора“ коју чине проиранске снаге на Блиском истоку такође ће наставити са активностима, а могуће је и да ће их интензивирати, додаје он.
„Мислим да је ова варијанта посредног ратовања, уз симболичке гестове и симболичке мере, у овој фази нешто што ће се догађати“, сматра Коркоделовић.
Иранска дипломатска офанзива
Иран је почео и дипломатску офанзиву – шеф иранске дипломатије Хосеин Амир Абдолахијан састао се у Оману са вођом јеменских Хута, а потом се запутио за Дамаск. Према Коркоделовићевим речима, на тај начин званични Техеран подсећа да има добре односе, како са државама на Блиском истоку, тако и са појединим регионалним покретима.

„Оман остаје једно од кључних места на којима се води тиха дипломатија. Он има улогу посредника у преговорима Ирана и САД, као и Ирана са Саудијском Арабијом када је то било потребно. То је једна врста арапске Женеве. Женева је прегледнија у дипломатским активностима. Међутим, у Оману се то ради дискретније, тако да та Абдолахијанова посета може да значи и да он жели да преко Омана пошаље поруке и Вашингтону“, констатује он.
Оман има и контакте са Израелом, тако да иранска порука може да оде и на ту страну, додаје наш саговорник.

Sputnik Portal
?>