Огроман свет изван Запада: Како је БРИКС претекао Г7 /видео/

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Рамиль Ситдиков

Самит земаља БРИКС-а весник је друге „златне декаде“ њихове сарадње, надахнуто је кинеска новинска агенција „Синхуа“ сумирала резултат 11. годишњег окупљања ове организације, одржаног у Бразилији ове недеље. Насупрот томе, по неподељеној оцени, последњих неколико самита Групе седам најразвијенијих земаља Запада окончано је у нереду и поделама…

Још једно важно поређење ове две групе држава. Укупни БДП пет земаља БРИКС-а – Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике — израчунат у односу на куповну моћ, по процени ММФ-а ове године износи око 47,2 билиона долара, што је преко 5 билиона више од укупног БДП-а Г7, у којој су Сједињене Америчке Државе, Канада, Јапан, Немачка, Француска, Италија и Велика Британија.

Све чланице Г7 признале су самопроглашену независност Косова и Метохије. С друге стране, то није учинила ниједна од земаља БРИКС-а. Зато и не чуди, али је и те како важно, што је у завршној декларацији БРИКС-овог самита у Бразилији потврђена „фундаментална посвећеност принципу суверенитета, узајамног поштовања и једнакости држава“, мултилатерализму у међународним односима уместо наметања једностраних решења, и „стварању поштенијег и правичнијег, мултиполарног светског поретка“.

„Сарадња у оквиру БРИКС-а је револуционарна“, коментарише кинески лист „Глобал тајмс“. „У прошлости, земље у развоју морале су да иду преко Запада како би доспеле на глобалну сцену и разумеле свет. Али сарадња у оквиру БРИКС-а подсетила је да постоји огроман свет и изван Запада… Ранија сарадња са Западом била је вођена геополитиком и служила је његовим геополитичким циљевима, а најважнији циљ БРИКС-а је развој, што његовим чланицама отвара неограничени простор за сарадњу. Да ли ће свет постати праведнији и балансиранији? То понајвише зависи од самог БРИКС-а“.

Колики је стварни значај ове организације, и у политичком и у економском смислу? Колики су домети сарадње ових земаља, и шта би могло да је угрози?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и дипломата Зоран Миливојевић.

„Због утицаја западних медија, ми у великој мери нисмо ни свесни значаја настанка БРИКС-а и његовог утицаја на стварање мултиполарног света и праведнијих односа у међународној политици“, напомиње Борислав Коркоделовић и додаје да о све већој важности БРИКС-а говори и званично предвиђање Међународног монетарног фонда да ће „већ следеће године земље БРИКС-а претећи САД и читаву Европску унију по БДП-у израчунатом у односу на куповну моћ“.

„Оштра разлика у расположењу која прати окупљања Г7 и самите БРИКС-а, на којима се постиже консензус око стратешких питања, показује колико се свет променио“, коментарише Зоран Миливојевић.

„Хаотична атмосфера у Г7 резултат је краја досадашњег униполарног поретка, покушаја Америке да остане једина суперсила на глобалној сцени, и неразумевања промена које се догађају. БРИКС, насупрот томе, показује да је разумео ове промене и да има стратегију која му одговара, због чега и постаје противтежа ономе што долази са Запада и оптерећује међународне односе. Суштина је у залагању БРИКС-а за равноправне односе, због чега он и постаје примамљив за Трећи свет јер му омогућава заштиту сопствених интереса“.

Нова несврстаност

„БРИКС се зато, нарочито у руској литератури, и пореди с новом несврстаношћу, те такозвани БРИКС плус, који окупља и мање државе из региона, постаје све интересантнији. Истовремено, БРИКС карактерише и изузетна систематичност у сарадњи међу његовим чланицама“ — завршна декларација самита у Бразилији говори о продубљивању сарадње на читавом низу поља, од пољопривреде, преко медицине до финансијског сектора, истиче се и да је између два самита одржано преко стотину састанака у различитим форматима и областима… — „а то представља огромну шансу за све организованији наступ земаља у развоју“, додаје Борислав Коркоделовић.

„О виталности БРИКС-а говори и чињеница да политичке промене у Бразилу и долазак Жаира Болсонара на власт, који је политички близак Доналду Трампу, нису пореметили функционисање ове организације, иако је управо то била намера Вашингтона. То се претходно покушало и са Индијом, али ни то није успело. А то пак значи да је национални интерес ових земаља да сарађују јачи од покушаја да се то доведе у питање, што аутоматски повећава и политички утицај БРИКС-а на глобалној сцени. Низ европских земаља то је коначно почео да увиђа“, истиче Зоран Миливојевић.

Алтернатива долару

У продубљивању сарадње унутар БРИКС-а, али и у погледу јачања његове глобалне улоге, нарочит значај има економија, објашњава Борислав Коркоделовић:

„Због тога се и инсистира на повећању узајамне трговине међу чланицама БРИКС-а, где важну улогу има и Нова развојна банка БРИКС-а, а од изузетног је значаја и стварање новог система плаћања у локалним валутама уместо америчким доларима. А то ће, буде ли заживело, а нема разлога да се то не догоди, значити и да ће долар полако губити свој значај у међународној привреди, што ће се у будућности рефлектовати и позицију САД“.

„Долар је један од механизама америчке супрематије у глобалним односима, и у мери у којој буде угрожен његов статус резервне светске валуте, у тој мери ће и сама Америка губити свој статус. Амерички унилатерализам и употреба економских санкција као политичког оружја овај ће процес тражења алтернативе долару, у чему земље БРИКС-а предњаче, само додатно убрзати“, закључује Зоран Миливојевић.

rs.sputniknews.com, Никола Врзић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.