НОВИ ПОРЕДАК: Кина и Русија мењају свет хуманошћу, а Европа се љути

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Сергей Гунеев

Кина и Русија заиста  мењају свет, али не на начин како то Европљани схватају, већ хуманошћу, дајући свету пример својим понашањем, истичу руски експерти, коментаришући оптужбе Европске уније да Русија и Кина користе пандемију да повећају свој утицај у свету и убеде Европљане у преимућства својих политичких система.

Кина не демонстрира лидерске квалитете, она не намеће своје државно уређење осталима, већ ради оно што сматра неопходним, а Русија показује да у оваквим ситуацијама треба пружити помоћ и заборавити на међусобне оптужбе“, рекао је Павел Шипилин политички аналитичар.

Европски политичари заправо не верују у алтруизам и још увек живе у хладноратовским стереотипима, због тога и не чуди изјава Високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепа Бореља да Кина и Русија манипулишу медијима како би повећале значај своје помоћи.

„Када је реч о помоћи коју је Русија пружила Италији и САД, ЕУ покушава да нађе нешто лоше у томе и да изађе са великом идејом о чему се ту заправо ради. По чему су наши системи различити? По томе што западне земље не би тако поступиле. Реч је о апсолутно егоистичним државама“, рекао је експерт.

Ако је Бог „мртав“, држава није

Корона вирус је показао да се све земље чланице ЕУ у условима озбиљне кризе окрећу леђа Бриселу и враћају се својим националним државама, затварају границе, штите своје здравствене системе и залихе.

Шипилин подсећа да су се европске земље, чим је почела криза у Италији, моментално оградиле и покушале чак да украду маске које су биле њој намењене. Ово је означило крај „европског јединства“ и идеје да се национална држава може превазићи.

„Захваљујући пандемији видели смо да је држава нешто вечно, да може да преживи и рат и епидемије и земљотресе, поплаве и остале природне катастрофе и да постоји у било којим условима. А ЕУ може да постоји само у пријатним околностима“, истиче експерт.

Русија и Кина желе стабилну Европу

Критике ЕУ и њених бирократа упућене Москви се заснивају на оптужби да Русија прижељкује да види распад ове творевине европских земаља. Због тога европски званичници покушавају да свако незадовољство које се јави у земљама чланицама представе као продукт пропагандног деловања и манипулације информацијама од стране Русије. Међутим, ове оптужбе су ипак површне и без стварног садржаја.

„Ако се мало дубље погледа, јасно је да је Русија заинтересована за стабилност у Европи. Русији не може бити добро, ако је ЕУ као њен важан трговински партнер нестабилна. То се исто односи и на Кину.  Кина је земља са јаком економијом, али она зависи од извоза робе западним земљама. Према томе, ако се у западним земљама догоди нека катастрофа и Кина ће трпети због тога“, рекао је Станислав Олегович политички аналитичар.

Оптужбе на рачун Русије и Кине неће никако утицати на промену перцепције спољне политике ЕУ према Русији и Кини. Осим тога, јасно је да када економија изађе из рецесије и почне опет да расте, без интереакције са истом том Русијом и Кином није могуће, закључују експерти.

rs.sputniknews.com, Лена Милојевић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.