Немогућа мисија: Овако се Европа припрема за рат против Русије

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом

План масовног убрзаног наоружавања се пре свега односи на употребу дронова, крстарећих, тактичких и балистичких ракета, свега што се примењује у Украјини. Дакле, убрзано наоружавање НАТО је пре свега убрзано наоружавања Украјине. Овим планом Европа жели да надокнади заостатак за Русијом. По готово свим параметрима, то је – немогућа мисија.

Ово за Спутњик каже војни аналитичар Андреј Млакар коментаришући прелазак НАТО-а на план убрзаног масовног наоружавања, корениту промену глобалне војно-техничке стратегије алијансе:

„Може се рећи и да је ово у принципу покушај оснаживања европске армије, покушај осамостаљивања од зависности од САД. Америчка политика је очигледно непредвидива, а Европа се припрема за рат са Русијом“.

Ратно искуство из Украјине је навело НАТО да донесе план за проширење одбрамбених индустријских капацитета . Алијанса се, уместо на појединачне, скупе и високотехнолошке системе за уништавање циљева, сада ослања на поједностављивање свих компоненти. То подразумева и употребу цивилних технологија и производа двоструке намене.

Овакав приступ треба да снизи цену готовог производа и скрати време његове производње, што је најважније, треба да омогући брзо повећање обима производње . Пре свега, НАТО одустаје од скупих високопрецизних система у корист једноставнијег и масовнијег наоружања.

Главни циљ НАТО – да стигну Русију

Млакар објашњава да се 90 одсто компоненти за Украјину склапа у западној Европи. Реч је о комерцијалним елементима, односно производима двоструке намене који се могу користити у војне и цивилне сврхе. Додаје да је Европа за четири године доживела експанзију употребе тактичких крстарећих ракета домета до 500 километара, па и оних до 2.000 километара.

„Европа жели да надокнади заостатак за Русијом, пре свега када је реч о тактичким ракетама Искандер-М и Искандер-К, односно крстарећим ракетама домета 2.500 километара. Ту су и ПВО системи, пре свега они двоструке намене. То се односи на ИРИС-Т, који Европа производи, пошто је Патриот доста скуп, односно француски САМП/Т. ИРИС-Т има две верзије које користе и којима Европа жели да се опреми. У сваком случају, жели да изгради своју противваздухопловну заштиту, пошто је практично и нема“.

Наш саговорник додаје да нешто од овакве опреме има Немачка која је на зачетку успостављања антиракетног штита. А то је и суштина убрзаног наоружавања, масовна производња дронова, тактичких ФПВ дронова , беспилотних летелица стратешке намене и крстарећих ракета. У Европи се већ производи шест или седам типова, а предњаче Норвешка, Данска и Шведска, заједно са Немачком, Пољском и Холандијом.

„То је покушај да се парира Русији, односно њеним ракетама тактичког и средњег домета“, објашњава Млакар.

Трампове уцене и системи Јужне Кореје

Аналитичар тврди да се НАТО, односно Европа, овим планом заправо припрема за рат са Русијом . Жели да надокнади заостатак и успостави систем који ће јој омогућити да војно парира Русији:

„Само се Европа касно пробудила из зимског сна. Чињеница је да не може да парира Русији ни по техничким могућностима, ни по снази, па је зато одлучено да се то надокнади уз помоћ ракета и ракетних система, односно да се покаже предност брзог наоружавања и да Европа има капацитете“.

Млакар додаје да је очигледно да амерички председник Доналд Трамп уцењује Европу , а да јој са друге стране продаје доста скупо оружје. Уз све то, рокови испоруке су веома отегнути. Најбољи пример је ракетни систем ХИМАРС:

„Хрватска скоро годину и по дана чека ХИМАРС и још ће га чекати. Зато су били принуђени да узму јужнокорејске системе Чунмо. Зато се и Пољска одлучила на куповину јужнокорејских тенкова. На то се одлучила и Румунија, која ће, поред америчких абрамса, имати јужнокорејске тенкове. Румунске и оклопне јединице Пољске ће бити скоро идентичне. Иде се на унификацију“.

Недостижна производња Руске Федерације

Када је реч о артиљерији, Млакар додаје и да је америчка вучна застарела, и зато се купује јужнокорејска, коју данас поседује готово половина чланица НАТО-а.

У миру није шкрипало, сада је проблем ратна производња, односно пребацивање са мирнодопске на ратну . Млакар каже да у Русији то никада није био проблем, има искуства с тим. Запад нема и то му ствара огромне проблеме.

„ Русија за месец дана може да обнови производњу десет, двадесет или тридесет тенкова , док НАТО једва може да произведе десет тенкова за годину дана. То довољно говори. Русија за шест месеци избаци десет до двадесет авиона, а НАТО један до два. Да не говоримо о паритету у производњи артиљеријских граната , а то је посебна прича, или о дроновима камиказама Герањ. Русија произведе скоро три пакета Герања на месечном нивоу, а НАТО не може да произведе ни један. Чак су и то морали да копирају од оборених примерака, да не говоримо о револуцији када је реч о крстарећим ракетама“.

Део НАТО плана већ реализован

Важна компонента нове НАТО стратегије, поред брже производње наоружања је и рад на инфраструктури . План је да се модернизују застареле војне базе, пруге, путеви, све што може да омогући да се тешке трупе и опрема много брже пребаце са запада на исток.

Млакар подсећа да је ову стратегију покренуо бивши командант Копнених снага САД у Европи Бен Хоџис још 2018. године. Његова реализација је већ почела , од 2023. до прошле године одржаване су највеће војне вежбе муњевитог транспорта из лука Ротердам, Хамбург и Гдањск у Литванију.

Немачка је предњачила у брзом пребацивању трупа и употреби тешких камиона, такозваних „ро-ро“ верзија специјализованих за превоз посебног терета, пре свега контејнера. НАТО је, каже Млакар, овај део плана, доста успешно реализовао.

„Утврдили су да велики број мостова , тунела и железничких пруга није био погодан за транспорт тешке опреме и наоружања. Тенкови на Западу су доста шири, гломазнији од руских из породице Т, попут Т-90М, Т-80 и њихових модернизованих верзија. Било је потребно и проширивање мостова и тунела, као и ојачавање мостова да би могли да издрже оптерећење. У Европи могу да издрже до 50 тона, а просечан НАТО тенк тежи око 75. Замислите да преко таквог моста пређе чета од 30 тенкова, од тог моста не би ништа остало“.

Крстареће ракете пресудне

Наш саговорник каже да је рат у Украјини између осталог показао да ратови будућности неће бити само ратови тенкова, већ ће у њима значајну улогу имати крстареће ракете , дубински удари и гађање циљева дубоко у унутрашњости непријатељске територије, као и крстареће ракете намењене гађању дубоко утврђених циљева.

„Противракетна одбрана ће бити нешто о чему ће морати да размишљају и мале земље. Више неће бити довољно само обарати дронове, него ће се водити борба против крстарећих ракета. Тиме су се неки бавили давно, почетком двехиљадитих година, борбом против оружја велике прецизности, а сада смо дошли у фазу масовне употребе крстарећих ракета. Одређени типови употребљени су током НАТО агресије на нас, а касније су дати Украјини као војна помоћ“, закључује Млакар.