Немци траже пуштање у рад Северног тока 2

© Sputnik / Екатерина Соловьева / Уђи у фото-галерију

Захтеви који стижу из дела Немачке да „Северни ток 2“ буде што пре пуштен у рад најбоље говорe о значају тог пројекта, посебно у јеку енергетске кризе у Европи. Покретање тог гасовода утицаће на смањење цена гаса у Европи, а истовремено ће допринети јачању европске привреде.
Захтеви који стижу из дела Немачке да „Северни ток 2“ буде што пре пуштен у рад најбоље говорe о значају тог пројекта, посебно у јеку енергетске кризе у Европи. Покретање тог гасовода утицаће на смањење цена гаса у Европи, а истовремено ће допринети јачању европске привреде.
Коментаришући изјаву премијерке немачке савезне државе Мекленбург–Предња Померанија Мануеле Швезиг, која се залаже се за хитну сертификацију „Северног тока 2“, експерти кажу да ће од тог гасовода Немачка имати вишеструку корист и да ће он допринети стабилизацији ситуације на европском тржишту.
Међутим, Берлин је недавно саопштио да пројекат изградње гасовода „Северни ток 2“ за сада не испуњава захтеве ЕУ и да је због тога заустављен процес сертификације.
Па ипак, чак и шеф немачке дипломатије Аналена Бербок, која је била један од најватренијих противника гасовода, почиње да мења став по питању „Северног тока 2“, и признаје да је руски гас потребан Немачкој . Слаже се и немачки канцелар Олаф Шолц који сматра да је то економски пројекат и залаже се за његову реализацију, али с друге стране упозорава да би Немачка могла да размотри заустављање „Северног тока 2“ ако Русија нападне Украјину.
У последње време све се чешће говори о могућој надокнади штете Русији уколико гас не потече новим гасоводома, али немачки вицеканцелар Роберт Хабек тврди да Немачка није у обавези да плати одштету за заустављање тог пројекта ако се утврди да није у складу са нормама ЕУ и Немачке, док руски експерти истичу да ће у случају да пројекат буде замрзнут о питању обештећења одлучивати суд, а не немачка влада.
Ипак, у Москви верују да до тога неће доћи, пошто потрошачи у Немачкој и широм Европе већ плаћају превисоку цену због кратковиде политике својих власти, посебно по овом питању.
Гасовод „Северни ток 2“, чија је изградња у потпуности завршена још у септембру прошле године, могао је да буде у функцији, а цене гаса би биле ниже за европске потрошаче, да пројекат није политизован.
„Свима је јасно да је Европи потребан овај пројекат, није случајно што су европске компаније уложиле неколико милијарди евра у његову реализацију. Да он није потребан, онда нико не би улагао новац. Очигледно је да Немачка није заинтересована само да добија гас, него и да повећа свој транзитни потенцијал, и сходно томе, отвори радна места, добије порезе. Дакле, све ће бити у реду, тај гасовод не доноси ништа лоше“, каже Сергеј Правосудов, директор руског Института за националну енергетику.
Руски експерти указују на то да у Немачкој постоје две супротне тачке гледишта о пуштању гасовода „Северни ток 2“ – економска и политичка. За њега се залажу немачке компаније и грађани земље. Анкете показују да 60 одсто Немаца подржава „Северни ток 2“, док се више од две трећине немачких компанија које раде у Русији залаже да гасовод који повезује руско-немачке обале Балтичког мора буде што пре да покренут. Истраживање је обухватило 86 компанија са укупним прометом у Русији од 14 милијарди евра.
„Северни ток 2“ убија цену гаса у Европи
Руска влада очекује да ће сертификациони процес за рад „Северног тока 2“ бити завршен најкасније до средине ове године, мада има и стручњака који очекују да би се то могло догодити и раније. Чим Европљани донесу одлуку о његовом пуштању у рад Русија ће бити спремна да одмах почне са испорукама.
„Најважније је да ће то допринети смањењу цене гаса на европском тржишту. Потрошачи у великој мери трпе због садашњих цена, што доводи до банкрота предузећа, људи су приморани да се смрзавају зими, што изгледа веома глупо ако узмемо у обзир да је гасовод готов и спреман за експлоатацију“, додаје Правосудов.
С друге стране, постоји и политичко питање, јер неки немачки политичари сматрају да је боље пустити привреду да трпи, а да Немачка испуњава своје савезничке обавезе. Москва је већ огуглала на оптужбе и претње Запада за којекакве хипотетичке акције, а Кремљ је коментаришући Шолцову изјаву о могућности „искључивања“ „Северног тока 2“ саопштио да се тај комерцијални међународни пројекат не може искључити, јер још није ни укључен. То што није укључен, оцењује Москва, лоше је и за оне који су учествовали у том пројекту и за оне који троше гас у Европи, и за економски развој.
„Северни ток 2“, који чине два крака укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, најкраћа је рута између гасом богатог полуострва Јамал у Русији и главних центара потрошње гаса у северној Европи. Та рута је за 2.000 километара краћа од транзитне руте кроз Украјину. Транспорт гаса кроз краћу и модернију инфраструктуру је бржи и јефтинији него преко Украјине.
rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић