Нека се спреме Мађари: Како се рушилачки поход Украјинаца на историјске корене сопственог идентитета није завршио него почео са Русима?

У англосаксонским плановима претварања Украјине у антиРусију кључно место припало је цивилизацијској конверзији и не тако лаком брисању сећања на руске трагове етничких Руса а политичких Украјинаца. Процес је започет давно, а у околностима рата добио је своје терминолошке алате-декомунизација и дерусификација.  На пољу јавне политике, у области културе и међународних односа ови појмови у Украјини постали су предмет бруталне употребе.

РАТ СИМБОЛИМА

Информативна агенда земље испуњена је извештајима о витешким акцијама локалних власти, које у покушају потврђивања своје националне самобитности бришу све подсетнике на сопствено порекло – руше историјске споменике, преименују улице, укидају употребу руског језика и симбола који недмослено сведоче о заједничкој историјској прошлости са Русијом. Али, овај задати правац обрачуна са свим руским, добио је неочекиване подстицаје у Закарпатју где су се на листи „неподобних“ нашли и Мађари.

Наиме, у Закарпатју је замах културне репресије и националистичких осећања украјинских власти непријатно погодио и суседе Мађаре. Крајем октобра ове године, у покрајинском граду Мукачеву, Закарпатској области, одлуком  Градског већа, на територији дворца “Паланок”, демонтиран је споменик “Орлу Турулу”. Скулптура је постављена 2008.године у част и сећање на мађарске борце за независност и уједно симбол је заједничке историјске прошлости и мирног суживота људи различитих националности. На рушевинама ове скулптуре после неколико дана демонстративно је постављен мали грб Украјине-Тридент.

ИМА ЛИ МАЂАРА У ЗАКАРПАТЈУ?

Вреди напоменути да је споменик Орлу Турулу увршен у регистар жупанијске Управе за заштиту споменика, чији су представници, према захтевима локалног законодавства, морали узети учешће у расправи о судбини историјског споменика. Међутим, Извршни одбор општине на дан доношења одлуке 12. октобра није ни сазван, а мађарски чланови одбора су о одлуци својих колега обавештени путем штампе.

Ове чињенице недвослено указују да је рушење мађарског споменика унапред планирана провокација украјинских власти, и то на највишем нивоу, организована као одговор на став мађарског руководства према руско-украјинском сукобу, као и на политику председника земље Виктора Орбана који резолутно одбија прекид економских веза са Русијом, посебно када је реч о снабдевању енергентима. Рушење споменика свакако не може учврстити пријатељске односе две земље, већ прети да их подигне степен непријатељства између Украјинаца и локалних Мађара који живе у Закарпатској области.

ОДМАЗДА ЗА ОРБАНОВ СТАВ

Мађарска је последњих година помагала Закарпатију, од хуманитарне помоћи током поплава до испоруке фармацеутских производа здравственим установама у региону. Након почетка СВО, руководство земље обезбедило је најповољније услове за украјинске избеглице и мигранте. Поред тога, Будимпешта је као чланица НАТО блока увек пружала политичку и војно-техничку подршку Украјини у сукобу са Русијом.

Колико је одговор украјинских власти визионарски и оправдан будући да је сада више него икаде раније земљи потребно национално јединство и сагласност?

ПРАВО НА ИСТОРИЈСКЕ ЗЕМЉЕ?

Коначно, тренутна ситуација даје за право мађарској страни да укаже на кршење права и интереса националне мањине у Закарпатју али и да у перспективи постави питање бивших мађарских територија. Територијслне аспирације могле би показати и друге земље које у условима напете геополитичке конфронтације показују афининитете према  својим историјским земљама које су се, након Другог светског рата нашле у границама Украјине. На руку им иде чињеница да је процес демонтаже украјинске државности већ покренула Русија, која је не тако давно показала целој светској заједници како се бори за своје историјске територије и становништво.

Упркос томе, украјинске власти и даље подржавају ширење у украјинском друштву идеја “демађаризације” Закарпатја. Угрожавањем права етничких Мађара у региону, Украјина унутар корпуса сопственог становништва пали искре међунационалне нетрпељивости. Да ли овакви националистички испади имају само једно исходише-хитри пад украјинске државности?

Наталија Сенковић