НАУЧНИЦИ ХОЋЕ ДА БЛОКИРАЈУ СУНЧЕВУ СВЕТЛОСТ: Покрећу импозантан пројекат, а подржао их је и Бил Гејтс

ИСКРА на Фејсбуку

Foto: EPA/OLIVIER HOSLET

Научници са Харварда раде на слању балона изнад Шведске, а њихов циљ је да установе хоће ли блокирање сунчеве светлости које директно утиче на Земљу помоћи у борби против глобалног загревања.

Прво тестирање, које би се могло догодити следеће године или почетком 2022, финансијски је подржао и оснивач Мајкрософта Бил Гејтс.

Овај први тест био би само тест балона и инструмената који би се користили у експерименту. Научници би проучавали хемијске реакције у стратосфери кроз балон који би летео 10 километара изнад Земље. Пројекат су финансирали приватни донатори, а сада им се придружио Бил Гејтс.

Крајњи циљ пројекта је коришћење балона за слање рефлектујућих честица у атмосферу у нади да ће блокирати или ограничити директну сунчеву светлост на Земљу и смањити учинке глобалног отопљења.

Пројекат финансира Универзитет Харвард и његов истраживачки програм соларног геоинжењеринга, а делом га финансира и поменути Гејтс, као и група инвеститора у ризични капитал, повериоци старијих хедге фондова и други повезани са компанијама попут Гоогле-а и Хеwлетт-Пацкард-а.

Ако СЦоПЕx-ов експеримент буде успешан, то би могао бити важан корак у промени обрасца глобалног отопљења, кажу научници, али неки су забринути да би пројекат могао дати заблуду о борби против поменутих глобалних промена.

Изражена је највећа забринутост да би рефлектовање сунчеве светлости могло променити ствари попут временских образаца и раста биљака.

Уз то, неки истичу да би се овај пројекат могао сматрати једноставним решењем уместо решавања главних проблема глобалног загревања.

Уместо да се бори против повећања емисија, овај пројекат треба посматрати као начин успоравања глобалног загревања, истовремено покушавајући да реши важније проблеме, сматра Харвард. То је релативно мали експеримент вредан око 20 милиона долара, али могао би имати велик утицај на успоравање растућих емисија, кажу.

Циљ пројекта је пуштањем балона у стратосферу отпустити око два килограма природних хемикалија, попут калцијумовог карбоната и сулфата.

Њиховим пуштањем створила би се такозвана “поремећена ваздушна маса” која би била дуга око један километар и широка 100 метара. Научници би измерили дисперзију хемикалија и испитали колико је овај алат делотворан у борби против глобалног загревања.

Чак и да тактика делује, такав би се приступ морао примењивати у целом свету, а није јасно које би се земље сложиле сарађивати, колико би велике последице имале на дивље животиње и биљни свет.

kurir.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.