НАРОД ОКРЕЋЕ ГЛАВУ ОД ЕУ, А ВЛАСТ СЕ ДРЖИ ЗА БРИСЕЛ: Куда иде Италија после страшног удара короне

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / CC0 / Pixabay

После велике трагедије која је задесила Италију, страшног удара вируса корона који је однео највише жртава у Европи, у тој земљи се, док јењава епидемија, осећају политичка превирања. Народ и многи лидери све више окрећу главу од Европске уније која се није истакла у помоћи Италији, али власт се још чврсто држи за Брисел.

Италијанска Влада на челу са Контеом чини све да некако умањи све раширенији одијум, односно све присутније негативне ставове Италијана према Европској унији, која је остала глува на њихове апеле у борби са епидемијом, каже др Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду.

Коментаришући све гласније критике Италијана на рачун Брисела и европске солидарности, чију је огорченост сликовито показао и Фабио Рампели, потпредседник Дома посланика Републике Италије, који је скинуо и спаковао заставу Европске уније која му је стајала у кабинету, Слободан Јанковић каже да нема сумње да ће италијанска Влада из пандемије изаћи додатно ослабљена.

Италија после короне: Народ против ЕУ, али власт није

„Они покушавају да целу ситуацију са Бриселом релативизују и да се не указује на проблем који постоји са ЕУ, док се, са друге стране, настоји да се о руској помоћи прича неутрално и у што мањој мери. Наиме, иако и сами говоре о томе да ЕУ треба да помогне, све њихове поруке до сада су заправо биле само куповина времена и чекање на потез Брисела”, сматра Јанковић.

Како каже, док се чека на помоћ Уније, италијански медији који су традиционално наклоњени Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама настоје, наравно безуспешно, да укажу на некакву „тајну руску заверу”.

„Рецимо, „Ла Република”, једна од најпознатијих дневних новина, говори о томе да Русија наводно хоће да искористи ову ситуацију не би ли раширила позитиван став о себи у Италији. На истом фону су и друге, мање агенције, попут „АГИ” која такође говори о некој стратегији Русије и Кине које наводно помажу зарад својих интереса. Међутим, приметно је да се апсолутно не поставља питање – а зашто не помогне Брисел? Такође, Комисија ЕУ налази некакве блогове и сајтове за које тврди да их финансира Русија или Кина, а који наводно сеју панику и указују на проблематично деловање Брисела”, примећује Јанковић.

Да је ЕУ заказала показује и оставка председника Европског истраживачког савета, Маура Ферарија, који је одступио са функције јер није успео да убеди Брисел да покрене научни програм широких размера за борбу против корона вируса.

Према писању Фајненшел тајмса, овај Италијан, који је 1. јануара започео четворогодишњи мандат на месту председника Европског истраживачког савета, рекао је да је „изузетно разочаран европским одговором на Ковид-19“.

Према Јанковићевим речима, док власти у Риму покушавају да ублаже ситуацију, италијанска опозиција указује на изузетно негативну слику Европске уније и на то да она заправо ништа не ради у актуелном тренутку.

„Тачније, то што ЕУ ради су предлози да се Италија страховито задужи, да новац који је сама уложила у Унију узме назад, али – под каматом. Оно што је, рецимо, Немачка предлагала је да се стави хипотека на италијанске луке, аеродроме, па чак и музеје као гаранција за добијање кредита који се називају помоћ“, оцењује наш саговорник.

Салвинијева „Лига“ све јача

Упитан колико су извесне промене на политичкој сцени Италије, Јанковић каже да је видљив значајан пораст популарности „Лиге“, партије Матеа Салвинија, бившег потпредседника италијанске Владе.

„Они су крајем марта и почетком априла у истраживањима порасли за осам одсто, што је велики скок. Али, треба рећи да велику подршку грађана све више има и друга, традиционално десничарска странка, „Италијанска браћа“. Те две странке заједно имају готово половину бирача, а заједно са странком некадашњег премијера Силвиа Берлусконија они би на неким будућим изборима добили подршку која је, по садашњим проценама, између 49 и 50 одсто“, указује Јанковић.

Ипак, како наводи, без обзира на ове податке и на то што поверење Италијана у ЕУ слаби, мало је вероватно да ће италијанска опозиција у блиској будућности доћи на власт.

„Оно што се види последњих девет година је да Брисел и структуре иза Брисела имају доста утицаја на саму Италију и да, када им је то потребно, и ванинституционалним мерама успостављају власт, контролишу и намећу владе које су њима по вољи. То је случај и сада и они немају апсолутно никакву намеру да расписују ванредне изборе, па макар у јавним истраживањима актуелна влада имала укупно и десет одсто подршке. Њих уопште не занима колико грађана их подржава и то кажем јер се то види по свим досадашњим реакцијама. Они су одлучни у томе да не заказују ванредне изборе, шта год да се у земљи деси“, категоричан је Слободан Јанковић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.