Нацистичка прошлост оца Урсуле фон дер Лајен: Како је Ернст Албрехт помиловао ратног злочинца

© Tanjug/AP Photo/Laurent Cipriani)

Русија је објавила документе о злочинима и ослобађајућој пресуди Ериха Густава Шарфетера, серијског нацистичког убице, осуђеног на доживотну затворску казну за 18 убистава почињених у концентрационом логору на окупираној територији СССР-а.

Документи су постављени на порталу “Хистори.рф”.

Наиме, Шарфетера је 1990. помиловао шеф савезне државе Доње Саксоније Ернст Албрехт, отац актуелне председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Заједно са групом научника пронашао их је и превео на руски експерт Руског војно-историјског друштва (РВИО), руководилац пројекта Дигитална историја, Егор Јаковљев.

Државни суд у Штаду (Немачка) је 1. фебруара 1980. осудио Ериха Густава Шарфетера на доживотну затворску казну за 18 убистава почињених у концентрационом логору на окупираној територији СССР-а.

Десет година касније, у фебруару 1990, шеф савезне државе Доња Саксонија, министар-председник Ернст Албрехт, отац Урсуле фон дер Лајен, помиловао га је због старости и нарушеног здравља.

Шарфетер је пуштен 30. марта 1990. године, a умро је 1998. године у 90. години.

Шарфетер, рођен у Данцигу (данас Гдањск) 1908. године, придружио се Хитлеровој странци НСДАП 1931. и СС-у 1933. године, да би 1939. био позван у Вафен СС, где је стекао војно и медицинско образовање.

Прошлост Ернста Албрехта – од логора до серијског убице

У јесен 1943. Шарфетер је послат у окупирану Естонију, у огранке концентрационог логора Ваивара – Ереда, Куремае, Јохви, где је починио своје злочине, за које му је суђено деценијама касније.

Ови логори су настали као део ликвидације гета у балтичким државама и Белорусији.

Командант комплекса концентрационих логора Ваивара био је СС хауптштурмфирер (ранг капетана у Верманту) Ханс Аумајер (погубљен у Пољској 1948), а медицинска јединица је била под надзором првог логорског лекара, СС обершурмфирера (први поручник у Вермахту) Франца фон Бодмана.

Спољно обезбеђење су вршили батаљони естонске полиције, док су унутрашње прописе одржавали затвореници, капои.

Немачки кадар је био мали, а главни контингент запослених били су сарадници.

Након што је евакуисан из Естоније због приближавања Црвене армије, Шарфетер је служио у концентрационом логору Штутхоф, огранку Тролија.

Ту је задобио повреду ноге и био је у војној болници од јесени 1944. године.

Последњих месеци рата преселио се у Хамбург, где је остао да живи са породицом.

Неколико година касније, 1956. отишао је на море, где је радио као помоћни возач на разним бродовима компаније Кхапаг, да би након што му је супруга у новембру 1960. написала да га је тражила полиција, Шарфетер се искрцао из Хамбурга у Порт Саиду и затражио азил у Египту.

Наредних година радио је као техничар у египатској државној компанији, али је у новембру 1977. одлучио да се врати у Немачку, где је ухапшен одмах по доласку на аеродром у Минхену на основу налога окружног суда Штаде.

Суђење је почело 13. децембра 1978. године, на којем су разматрани догађаји у логорима Куремае (500-1.000 затвореника), Јоехви (150 затвореника) и Ереда (до 1.000 затвореника).

Прва оптужба је убиство групе Јевреја у Куремаеу, где је према сведочењу сведока, у зиму 1943-1944, Шарфетер стигао у логор и од логорског лекара (такође затвореника) затражио списак болесних и инвалидних затвореника.

У почетку је планирао да ове људе убије инјекцијом, за шта је припремио шприц и дрогу. Уз помоћ команданта логора Енгста, затвореници са списка – било их је од 15 до 22 особе, искази сведока се разликују – један по један су одвођени у касарну, где је требало да добију смртоносну инјекцију.

Али нешто је пошло наопако: или жртве нису журиле да умру, или се шприц поломио – у сваком случају, али Шарфетер је изненада почео да их убија крампом.

Вест о томе шта се догодило проширила се по суседним логорима, а убица је добио надимак “Киркеник”, односно “човек са крампом”.

Његови злочини су изгледали монструозно чак и за концентрациони логор, па су многи затвореници добро запамтили његово лице и касније су могли да га идентификују.

Сам Шарфетер је све негирао, али га је суд прогласио кривим, посебно истичући да он није имао налог да убије те људе и да је деловао из “својих ниских побуда”.

RT Balkan
?>