Мутне игре иза сцене: Зашто Америка изненада евакуише особље амбасаде из Украјине

© Sputnik

Одлука Вашингтона да из Кијева евакуише део особља америчке амбасаде, као и породице дипломата, указује на то да би Запад могао да спрема војну провокацију у Украјини, а такође и да би то могао да буде елемент притиска на Русију у тренутку док се воде преговори о безбедносним гаранцијама.
Руски експерти подсећају да НАТО и САД стварају тензије у региону, пружајући војну помоћ Украјини, чиме својим деловањем желе да „подигну улог“ у преговорима о безбедности са Русијом.
Русија, напротив, предлаже да се смањи напетост у односима између Москве и Вашингтона и да се осигура безбедност не само Русије, него и целе Европе, па и света.
Руски политичари и експерти истичу да најтеже проблеме са којима се суочава Украјина стварају САД и њени савезници, али да би лидери требало да учине све да се спречи рат.
„Ово је елемент информационог напада на Русију, информациoног притиска, стварања хистерије на Западу, као и међу самим Украјинцима. То је добро позната тактика коју западне земље активно користе. Оне су мајстори у тим информационим провокацијама. Треба имати у виду да су сва саопштења тог типа које чујемо последњих дана повезана са званичним писаним одговором који САД спремају да дају Русији на њене предлоге о безбедносним гаранцијама. Сходно томе, то је елемент притиска и стварање одређене информационе позадине“, каже руски експерт Владимир Шаповалов.
САД су наложиле члановима породица запослених у америчкој амбасади у Украјини да напусте ту земљу, наводећи као разлог континуирану претњу Русије војном акцијом, док је амерички Стејт департмент, такође, одобрио добровољни одлазак службеника америчке владе, поручујући да би Американци требало да размотре хитан одлазак из те земље. Притом, Вашингтон уверава да ће амбасада наставити са радом.
Такође, Американцима који се налазе у Украјини саветовано је да размотре могућност да напусте Украјину, пошто би „војна акција Русије могла да уследи у било ком тренутку“, а Влада САД неће бити у позицији да евакуише америчке држављане у таквим непредвиђеним ситуацијама, тако да грађани САД који тренутно бораве у Украјини треба да све планирају у складу са тим.
Раскол међу савезницима
Кијев сматра да је ово „преурањена реакција“ Вашингона, док шеф европске дипломатије Жозеп Борељ каже да ће ЕУ тражити објашњење од Стејт департмента зашто Вашингтон организује евакуацију Американаца из Украјине и уверава да Европа не планира акције овог типа јер, како је рекао, не види неке посебне разлоге за то.
Према Борељовим речима, нема потребе за драматизацијом ситуације док је у току преговарачки процес.
Стручњаци објашњавају да до евакуације дипломата долази у случајевима ванредног стања, ако земља домаћин ствара баријере у раду дипломата или ако постоје одређене претње. Док неки експерти наводе да би овај потез САД могао да буде сигнал и другим земљама и амбасадама да крену истим путем, други сматрају да ова ситуација говори о расколу међу савезницима.
„НАТО партнери не могу да се договоре око тога да ли се плаше Русије или не – имају озбиљне несугласице. То виде и Американци и чини ми се да их то посебно брине. Није се џабе амерички државни секретар Блинкен шеткао Европом скоро сваки дан. Осим тога, председник САД Џо Бајден је позвао немачког канцелара Олафа Шолца у САД, али је он одбио. Немци су затворили свој ваздушни простор за британске војне летелице које су летеле за Украјину. У овој ситуацији, Американци не знају како да се понашају – јасно је да постоје несугласице међу партнерима, али питање је где их те несугласице воде? То их посебно брине. А Немци, Французи и Италијани не желе да буду увучени у америчке авантуре“, сматра руски експерт Владимир Оленченко.
Међитим, амбасада Велике Британије у Кијеву кренула је стопама својих савезника – Американаца. Део особља амбасаде и чланова породица запослених почео да је се повлачи из Кијева због, како је наведено, „растуће претње од Русије“. У објави амбасаде на „Твитеру“ наведено је да британска амбасада у Кијеву остаје отворена и да ће наставити да обавља најважније послове.
Очекују се војне провокације у Донбасу
Русија је са НАТО-ом и САД овог месеца започела преговоре о безбедносним гаранцијама, а међу кључним захтевима Москве су неширење НАТО-а на Исток, смањење инфраструктуре Алијансе и њено враћање у границе из 1997. године. Русија тражи чврсте гаранције да Украјина и Грузија никада неће постати чланице Североатланске алијансе, а такође и захтева од НАТО-а да прекине сву војну помоћ Украјини, заустави испоруке оружја, повуче инструкторе и војнике, а од Кијева да се придржава Минских споразума.
Москва негира да има било какве планове да напада Украјину и указује на то да се изјаве о наводној „руској агресији и претњи” користе као изговор да се што више војне технике НАТО-а распореди у близини руске границе.
Истовремено, има назнака да се Украјина активно спрема да конфликт у Донбасу реши војним путем – Доњецка народна република примећује да се врше припреме за офанзиву у зони „Операције здружених снага“ украјинске војске, а специјална служба ДНР је добила информације да се врши комплетирање механизованих јединица и да се шаљу у Донбас.
Шапалов каже да су на линији разграничења могуће војне провокације .
„Могуће је да ће у скорије време оних 120.000 украјинских војника који су концентрисани на линији разграничења са Доњецком и Луганском народном републиком добити наређење да започну војна дејства или ће ту почети неке провокације“, упозорава политиколог.
Амбасада Русије у Кијеву наставља нормално да ради, иако је Запад раније пласирао гласине о евакуацији руских дипломата из Кијева, што је Москва негирала.
rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић