Милош Ковић: Украјина је кључ за разумевање Другог светског рата

Украјина нам даје одличан увид у то шта се догодило у Другом светском рату и за то нам нису потребна тумачења ревизионистички расположених историчара из Немачке, Велике Британије или САД. Питање је да ли је непријатељ заиста побеђен. Чини се да није. Зло мења облик, али је оно ту.
Овако за Спутњик покушаје не само западне историографије већ читавог политичког Запада да поништи улогу Русије у победи над нацифашизмом у Другом светском рату коментарише историчар Милош Ковић.

Дуго кретање на Исток

Оно што сада, из ове историјске перспективе много боље разумемо, оцењује, јесте чињеница да је поход Хитлерове Немачке на СССР, али и њених савезница, био само тренутак у дугом историјском кретању западне Европе на источну Европу, односно на Русију.

„Сада је јасно да актуелни напад на Руску Федерацију представља део кретања чији су саставни делови Хитлеров поход из 1941, поход Вилхема Другог и Франца Јозефа 1914, поход на Крим западних савезника и Турака 1854, али и поход Наполеона Бонапарте 1812. Само уколико се вратимо у претходних 200 година ми видимо да се исти образац под различити идеолошким образложењима понавља“, каже Ковић и додаје да тако можемо да се вратимо до 13. века и одбране Русије од тевтонских витезова и шведских освајача у време кнеза Александра Невског.

Жртву прогласили агресором

Светски силници, каже наш саговорник, врло често падају у искушење да поверују да је њима дато да пишу историју али историју, каже, не може да промени накнадно ишчитање.
Покушај да се жртва прогласи за агресора, односно да руски народ нападнут, гоњен и уништаван 1941. буде накнадно проглашен за агресора у Другом светском рату, резултат је, каже, тренутне политичке злоупотребе историје.
„Таква врста интерпретација траје толики колико траје сила интрепретатора, а као што видимо сила политичког Запада је на измаку“.

Ретуширање историје почело је 1945.

Ретуширања историје Другог светског рата почела су оног часа, наводи Ковић, када је оружје утихнуло 1945. Она су се одвијала и у време пропагандног рата, за време Хладног рата, али у нашем времену она се проширују и продубљују, што је било, сматра, очигледно 2014. када је обележавана годишњица од избијања Првог светског рата.

„Оштро око историчара може да уочи политичку злоупотребу и политичку инструментализацију историје и историјске науке. То је оно са чим се суочавамо у ревизији пре свега историје Првог светског рата а сада и отворено историје Другог светског рата“.

Из угла руске војне операције у Украјини, разлози мењања историје, каже, постају белодано јасни.
„Потребно је да разумемо да нацифашизам није наслеђе само Немачке која је 1945. кажњена одузимањем територија нити Италије којој су такође одузете територије. Треба знати да савезничке земље Хитлерове Немачке нису третиране као освајачи него као његове жртве“.

Некажњени колаборационизам

На питање да ли су се руски и српски историчари на прави начин суочили са проблемом колаборације и савезништва дела украјинских политичких елита с нацизмом или улогом Хрватске у Другом светском рату, Ковић каже да је у времену ковања братства народа, питање колаборације остављено по страни.

„За колаборацију са нацизмом Украјина је награђена територијом. За колаборацију са нацизмом и фашизмом, Хрватска је проширена територијама Далмације и Барање. Када неко није кажњен, он долази у искушење да то понови. Са тим се ми данас суочавамо у Украјини“

Кроз Украјину сада, указује Ковић, ми много боље разумемо да је главни циљ Хитлера и његових савезника на истоку Европе било уништење словенских народа.
„У први план долази та антисловенска односно антиправославна компонента јер су главни непријатељи Хитлера у југоисточној Европи били Срби и Руси. Данас сазрева свест о томе„

Ово је рат цивилизација

Оно што се данас дешава на истоку Европе упоредиво је, сматра Ковић, са дешавањима из 1941. и 1812. када се непријатељ приближавао границама Русије, улазио у суседне земље, покушавао да суседе Русије окрене против ње.

„У току је велика шаховска игра у којој се померају трупе и приближавају границама Русије. То смо видели 1812. и 1941. Путин је рекао да се неће поновити заблуда из 1941. и грешка у процени када ће непријатељ ударити. То је суштинска изјава у данашњем говору руског председника. Русија неће чекати и дозволити ризик да чека непријатеља на прилазима Москви. Русија је научила лекцију 1812. и 1941. Тренутно присуствујемо превентивној одбрани од агресије“.

Такође, додаје, морамо знати да са Запада прете не само оружјем већ потпуним превратом у нечему што су изворне европске вредности у које Русија и даље верује.
„Ово је рат за вредности. Ово је заиста сукоб цивилизација“.
Наташа Јовановић