Милиони после оптужби против Русије: Тајне везе Ненси Пелоси и фирме која је покренула „Русијагејт“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: AP Photo / Carolyn Kaster

Ненси Пелоси, председавајућа америчког Конгреса из редова Демократа, и њен супруг Пол, инвестирали су милион долара у фирму „Краудстрајк“, која је покренула аферу „Русијагејт“ и оптужбе да су руски хакери помогли Доналду Трампу да победи на изборима 2016.

Финансијски извештаји показују да су Ненси Пелоси и њен супруг трећег септембра купили деонице технолошке фирме „Краудстрајк“, а објавио их је истраживачки новинар Арон Мејт. Од тренутка када су купили деонице, њихова вредност је скочила са 129,25 на 142,97 долара, објавио је РТ.

Дру Хамилтон, портпарол Ненси Пелоси, изјавила је како председавајућа Конгреса „није била умешана у трансакције њеног мужа“ и да „није знала за инвестицију све док нису трговане“. Додала је да Пелоси стално инвестира у компаније које су на берзи, „у складу са законом и релевантним прописима“.

Улагање у „Краудстрајк“ је профитабилан посао, показује истраживање Арона Мејта. Вредност компаније порасала је са једне милијарде у 2017. години, на 6,7 милијарди у 2019, када су изашли на берзу.

Потом се вредност компаније готово удвостручила, на 11,4 милијарде. Приход ове компаније порастао је више од осам пута за три године, са 52,75 милиона долара у 2017. на 481,41 милион у 2020, објавио је Мејт.

„Краудстрајк“ је постао познат када их је Демократски национални комитет (ДНЦ) ангажовао како би открили како им је „проваљено“ у и-мејл систем 2016. године.

Уследиле су оптужбе да је за то „крива Русија“, иако ФБИ-ју никада није омогућен увид у сервере, а уместо тога понуђене су фотографије и редиговани извештаји.

Председник „Краудстрајка“ Шон Хенри сведочио је у Конгресу у децембру 2017. да његова компанија „никада није имала конкретне доказе како су подаци исцурели са сервера“. Уместо тога, каико је рекао, „видели су активности за које су веровали како су доследне активностима које су раније видели и које су повезали са владом Русије“.

То сведочење било је проглашено тајним и било је заштићено све до маја ове године, када је обелодањено под притиском Ричарда Гренела, тадашњег в.д. директора свих обавештајних служби.

У претходним годинама, тврдња како је „Русија хаковала ДНЦ“, постала је готово аксиом у Вашингтону, постајући основа за истрагу против председника Доналда Трампа о његовој наводној „сарадњи“ са Кремљом, коју је водио тадашњи специјални тужилац Роберт Милер.

Пре него што је дошао у „Краудстрајк“, Хенри је радио у ФБИ где му је Милер био надређени. Суоснивач те компаније и директор за технологије, Дмитриј Алперович, био је некада виши сарадник Атлантског савета, про-НАТО невладине организације познате по непријатељском ставу према Русији.

Како би подгревала антируски став преко „Русијагејта“ и профитирала од њега, компанија „Краудстрајк“ је давала донације Демократама, око 100.000 долара Асоцијацији гувернера Демократа у 2016. и 2017. години, показује Мејтово истраживање.

Подсетимо, истрага о мешању Русије у председничке изборе 2016. године трајала је готово две године. Прошлог пролећа, Роберт Милер, тадашњи специјални тужилац, признао је да не постоје докази о завери Трампа или његових сарадника са Москвом. Без обзира на то, он је оптужио групу руских грађана за мешање у изборе. У Кремљу су изјавили, да без обзира на оптужбе, Милер није доставио одговарајуће доказе.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.