МЕКИ ФАШИЗАМ ПОЛИТИЧКЕ КОРЕКТНОСТИ ИЛИ ДИМНА ЗАВЕСА СЛОБОДЕ: Све(т) на клик

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik/ CC0 / Pixabay

Многи су мислили да ће техничко-технолошки напредак решити све проблеме човечанства. Међутим, развој догађаја је показао да је такво мишљење представља утопију.

Ако је „све на клик“ идеал, да ли данас живимо у времену утопије или дистопије и да ли је култура отказивања која се све чешће појављује и у домаћим медијима пример меког „фашизма“ политичке коректности увијене у лепе манире?

Друштвене мреже могу се посматрати кроз „платонску“ призму, као свет сенки. „Истина није за све људе, већ само за оне који је траже”, стара је изрека која може да се примени у временима доминације технолошких гиганата, али и као поука из чувене алегорије о „Платоновој пећини“.

Ако су друштвене мреже свет сенки нашег доба, онда је разлика између Платонове пећине и њих то што се наш виртуелни свет ипак одражава и на реална дешавања. Пример утицаја моћног виртуелног света је модерна култура отказивања, позната као „Cancel culture“.

„Гиљотина“ на друштвеним мрежама

„Big tech“ — велике технолошке компаније почеле су да одлучују шта је истина и коме веровати. Некада је замерано друштвеним мрежама то што су људи окружени истомишљеницима и живе у „балону једноумља“. Може се рећи да је та теза тачна, али и да су друштвене мреже поред свега осталог, донеле и не мали број конструктивних расправа и размене мишљења.

Ипак, данас друштвене мреже и технолошки гиганти који су се раније представљали као једини вид „гласа народа“, узели су за право да сервирају пожељну „истину на тацни“. Такво пласирање „истине“ кроз медије представља труо друштвени консензус. Друштвене мреже када су настајале, биле су пример културе отпора према мејнстрим медијима који су били затворени за обичног човека.

Каква се шаље порука том просечном човеку када види да се доскорашњем председнику Сједињених Држава потпуно укида приступ свим друштвеним мрежама? Или, када се заблокирају сервери за апликације и друге друштвене мреже где се окупљају непожељни неистомишљеници? Праве ли се тако још већи ,,балони једноумља“?

Ипак, многи се хвале и поносе том димном завесом слободе која се лако може претворити у тоталитаризам или потпуну цензуру.

Медији, технолошки гиганти и интерпретација

Борба за интерпретацијом истине је тежња елита да пласирају сопствене интересе као апсолутне истине. До трачка истине данас је изузетно тешко доћи због обиља посредних информација које формирају бесконачну фикцију садашњег тренутка у виртуелном свету. Технолошке компаније диктирају законе захваљујући развоју којег друштвене науке као и правни оквир не могу да испрате.

Сан просветитељског утопистичког доба, да ће разум и развој науке решити све људске проблеме, када се све налази на дохват руке, како је говорио Кастелс, може се упоредити са утопистичком идејом ,,света на клик”.

Може ли се у том контексту рећи да смо можда добили дистопију у којој полуинформисани информишу неинформисане и да ли се враћамо на Платонову тезу из чувеног дела „Држава“: „Они ни једну ствар неће сматрати реалном, осим сенки предмета које су направили људи“.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.