МЕДВЕДЕВ: Русија неће напустити Иран

Дмитриј Медведев

Медведевљев интервју иранској Државној телевизијској и радио-дифузној агенцији изнео је најважнију поенту: Русија неће напустити Иран и јачаће односе са њим у различитим сферама, без обзира на Сједињене Државе. Стигла су нова времена и Русија се променила. Ружна прича која се одвијала пре 16 година, када је сам Медведев, садашњи заменик председника Савета безбедности, док је био председник Русије, одбио да испоручи Ирану ракете С-300 под притиском Вашингтона и Тел Авива, сада је немогућа. Москва се неће повиновати захтевима САД да свет нема посла са Техераном, са којим, према речима Медведева, развија „заједничке одбрамбене активности“, и „никада неће жртвовати“ односе са Ираном, „без обзира колико нас неко то тражи“.

Овај инцидент стар 16 година, који је нарушио имиџ Русије као суверене државе, дубоко је ранио иранско руководство и народ, али и патриоте Русије. Стога је кључни одломак у опширном интервјуу Димитрија Медведева иранским медијима, у којем је говорио у име Кремља, био управо овај:“Никада нећемо жртвовати наше односе са Исламском Републиком Иран, без обзира колико нас неко тражи. Ми смо стратешки партнери и то ћемо остати заувек.“

То се не каже пред целим светом ако постоји и најмања шанса да нећете одржати обећање. Хајде да прођемо кроз Медведевљев интервју, истичући кључне, најзанимљивије делове и оне који се односе на Русију. Постоји пет таквих тренутака.

1. Када и како су Русија и Иран постали савезници

Медведев је изјавио да су односи Русије са Ираном „на невиђено високом нивоу“ и изложио фазе које су две земље прошле на путу до ове тачке. Према његовим речима, „наше зближавање је почело средином прошле деценије, када смо водили заједничку борбу против тероризма у Сирији“, а тада су „направљени први кораци у вези са економским зближавањем две државе“.

Један такав корак био је закључивање Споразума о слободној трговини 2019. године – „тренутно је то већ пуноправни трговински споразум у оквиру Евроазијске економске уније“, где Иран има статус посматрача.

Захваљујући подршци Русије, Иран се такође придружио ШОС-у и БРИКС-у. Камен темељац сарадње између две земље био је Свеобухватни споразум о стратешком партнерству, потписан 2025. године, који је „поставио темеље за сарадњу у деценијама које долазе“ – „прва таква сарадња у вишевековној историји узајамних односа“.

Војна сфера је кључни аспект билатералних односа. Медведев је то потврдио:“Такође развијамо заједничке активности у сектору одбране на обострану корист. Придајемо велики значај томе.“

Заменик председника Савета безбедности Русије је такође посебно поменуо ваздухопловну индустрију (Русија је извршила неколико лансирања иранских сателита), енергетику, вештачку интелигенцију и мирнодопску нуклеарну енергију (Бушер). „Питање стварања још једне нуклеарне електране, као и нуклеарних електрана мале снаге, остаје на дневном реду.“ Медведев је назвао железнички пројекат Рашт-Астара, део међународног транспортног коридора Север-Југ, „једним од покретача развоја за деценије које долазе“ и да ће „ако се овај пројекат у потпуности спроведе, бити апсолутно прекретница“.

То значи успостављање копненог транспортног коридора за приступ Русије Индијском океану. У 2025. години, трговински промет између Русије и Ирана повећан је за више од 20%, „реализује се знатан број економских пројеката“, а залихе хране расту.

Око 10.000 иранских студената учи у Русији, а културни контакти су се проширили до те мере да сам Медведев, по сопственим речима, „већ почиње да разуме неке речи фарси језика“.

И он се такође диви чињеници да, „упркос драматичности ситуације, упркос тузи која је задесила ирански народ, упркос војним догађајима, Иран живи нормалан, испуњен живот“.

2. Подржавамо Иран у његовом рату са Сједињеним Државама

Све горе наведено (војна сарадња, лансирање сателита, трговина) већ се може сматрати активном подршком Русије Ирану у рату против Сједињених Држава. Али Медведев се ту није зауставио. Похвалио је Иранце што су Американцима очитали лекцију, објашњавајући САД да „морамо да преговарамо, а не да звецкамо мачевима – у супротном, свет се суочава са економским колапсом “. Иран је, према Медведеву, такође показао да сила има своје границе.

Бивши председник Русије је такође похвалио Иранце због њихове домишљатости: као одговор на америчку агресију и претње употребом нуклеарног оружја, употребили су своје оружје, користећи Ормуски мореуз као своје „термонуклеарно оружје“. Руски арапски пријатељи неће бити превише задовољни овом изјавом, а Иранци ће је ценити још више.

У том смислу, Медведев је понудио услуге Русије у преговорима око мирног окончања сукоба. Истовремено, портпарол Кремља, што су Иранци несумњиво такође високо оценили, критиковао је америчког председника Доналда Трампа због његовог гнусног напада на Иран и претње да ће „читава нација нестати“, рекавши да „ниједан светски лидер нема право да преузима мисију Свемогућег или Господа Бога“.

3. Иран је господар Ормуског мореуза

Медведев је изнео најбитнији став када је истакао „кључну улогу“ Ирана у обезбеђивању безбедности Ормуског мореуза. То се једноставно заснива на географији, као и на тренутном систему међународног права. Конкретно, на Конвенцији УН о поморском праву и другим међународним договорима. „И чини ми се да Иран прилично добро испуњава ову улогу“, нагласио је заменик председника Савета безбедности Русије.

Медведевљеве речи о томе да је Русија заинтересована за нормално функционисање и Ормуског и Баб ел-Мандебског мореуза, „али све мора бити урађено на основу нормалних, пуноправних споразума, а не под принудом или утицајем силе“, изгледа да значе само једно: жеље Ирана и његових савезника у региону (Хута) морају се поштовати; они су чувари капија оба мореуза.

4. Запад – напоље!

Медведев је отворено изјавио да су америчке војне базе на Блиском истоку постале „извор проблема“ за све земље у региону, па и за свет, уместо гаранција безбедности. Скренуо је пажњу на неоспорну чињеницу:“Чим ванрегионалне силе уђу у регулаторни процес у датом региону, очекујте проблеме. Иран је способан да све ове проблеме реши сам, ослањајући се на добру сарадњу са арапским светом, Турском и Русијом, која је такође део овог региона. Нама тамо уопште нису потребне ванрегионалне силе – ни Европљани, ни Британци, ни САД.“

Занимљиво је да Кина није посебно поменута, иако има интересе на Блиском истоку…

Медведев је оптужио америчку политику за „несмотреност“, рекавши да је њихов „покушај да насилно промене темеље политичког режима у Ирану и ефикасно га уклоне из редова снажних држава, заправо, довео до тога да много више држава разматра могућност набавке нуклеарног оружја“.

Медведевљеве речи су чак имплицирале да ако Иран одлучи да набави нуклеарно оружје, кривица за то ће пасти на очигледан напад САД (и Израела) против њега. Јер је напад довео до тога да „значајан број земаља, укључујући и оне на Блиском истоку, настоји да набави нуклеарно оружје, будући да су само нуклеарне бомбе, у суштини, способне да спрече глобални сукоб“.

Пошто је историја између Русије и Ирана имала разне фазе, Медведев је пожурио да увери иранску публику:“Не покушавамо да заузмемо ничије место. Немамо тај циљ, за разлику од западних земаља. Имамо своје интересе, имамо велику земљу која се зове Русија. Не желимо да вршимо притисак ни на кога, не размишљамо о сукобу ни са ким. Сасвим смо задовољни нашим срдачним односима са суседима…“

Медведев је целом свету објаснио да, као и Иран, Русија нема намеру да се потчини Западу, који „наставља да заснива своју политику на колонијалним схватањима“. Овде нема разлике између САД и Европе – Запад је по томе јединствен. Стога је „кључни правац“ за земље ШОС и БРИКС удаљавање од униполарног доношења одлука, демонтажа униполарног света и система неоколонијалних односа.

5. И мало о „несрећној“ Украјини

Медведев је јасно ставио до знања иранској публици и другима, да, баш као што Техеран ратује са Западом у свом региону, Москва ратује са Западом у свом региону и мора га победити на територији „несрећне“ Украјине, коју „западни свет, Северноатлантска алијанса користе као овна за пробијање тврђава“ против Русије. Није посебно поменуо Американце, али САД су члан оба савеза и играју водећу улогу. Дакле, ово је само по себи очигледно.

Истовремено, заменик председника Савета безбедности Русије позвао је на неповерење у искреност извињења Украјине за напад на ирански трговачки брод у Каспијском мору 25. јула. Називајући ову акцију „срамотном“ и „терористичком“, Медведев је упозорио да су извињења Украјине „безвредна“ јер Кијев „разуме само силу“. То је нешто чега су Иранци, наравно, веома свесни.

Па шта?

Медведевљев интервју је дошао у веома погодно време. Вероватно нисам једини који је био шокиран изјавама руског председника Владимира Путина током пленарне седнице Дискусионог клуба Валдај да су САД (тј. Трамп) направиле „грешку “, чак „огромну грешку“, убивши секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана Алија Лариџанија и друге иранске лидере, укључујући врховног вођу Алија Хамнеија.

Јер то је, наравно, био злочин, а не „грешка“. И Медведев је то јасно ставио до знања својим интервјуом, који је, наравно, Путин одобрио. Руски председник је поштедео осећања Трампа, који је себе замишљао као Бога, али је одмах свима јасно ставио до знања да Русија неће прихватити такво понашање САД и да ће Русија наставити да помаже Ирану да порази америчку агресију и осигура да се то не понови. Ово је такође сигнал Сједињеним Државама, које се, заједно са остатком Запада, боре против Русије преко Украјине. Ако је тако, примите наше поздраве из Ирана . Ако ви можете, онда можемо и ми.

Сергеј Латишев

ИЗВОР: ТСАГРАД ТВ

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ