Међународни семинар „Балкан и Русија: историјска ретроспектива“ одржан на Уралском федералном универзитету у Екатеринбургу

У петак 17.априла на Уралском федералном универзитету у онлајн хибридном формату и уз учешће истакнутих историчара и стручњака из Руске Федерације, Републике Србије и Републике Српске успешно је спроведен руско српски научни семинар под називом „Балкан и Русија: историјска ретроспектива“. Овај међународни семинар су организовали Катедра за историју, Катедра за модерну и савремену историју Уралског института хуманистичких наука у сарадњи са Огранком Руског историјског друштва у Свердловској области.

Семинар је отворио Александар Сергејевич Палкин, доктор историјских наука и директор Катедре за историју на Уралском федералном универзитету, који је у поздравном обраћању истакао значај међународне научне сарадње у проучавању сложених историјских процеса на Балкану. Радом семинара руководили су модератори Николај Николајевич Баранов, доцент Уралског федералног универзитета, и Остоја Војинович са Уралског федералног универзитета.

Од Другог српског устанка до Првог светског рата

Уводно излагање као први учесник одржао је Сергеј Рашидович Абдулајев са Уралског државног педагошког универзитета, чији је реферат под насловом „Између Ватерлоа и Београда: Велике силе и смиривање Другог српског устанка 1815. године“ анализирао комплексну дипломатију европских сила у преговорима који су се одвијали након битке код Ватерлоа и који су кулминирали стварањем аутономне Кнежевине Србије. Абдулајев је посебну пажњу посветио стратешком маневрисању руске дипломатије између очувања савезништва са Аустријом и подршке српским националним тежњама.

Бошко М. Бранковић, проф.др са Филозоског факултета Универзитета у Бањалуци, презентовао је архивски документ од изузетног значаја — писмо српских представника упућено руском цару 1902. године. У свом реферату, Бранковић је детаљно анализирао садржај и контекст овог ретко познатог извора, који сведочи о изузетно тешкој политичкој и социјалној ситуацији српског становништва у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупационом управом, као и о надама које су српски представници полагали у заштитничку улогу Руске Империје.

Јулија Евгенијевна Бут, доцент Уралског федералног универзитета, у реферату „Неговање лојалности у “Новој Аустрији“: Слике Аустроугарске и Франца Јозефа I у новинама “Bosnishe Post“ (Сарајево)“ (немачке новине које су излазиле у Сарајеву од 1884. до 1918. Године) истражила је механизме културне и политичке интеграције које је аустроугарска управа спроводила у Босни и Херцеговини након анексије 1908. године. Анализирајући садржај сарајевског листа, Бут је документовала начине на које су се кроз јавни дискурс неговале слике лојалности према Хабзбуршкој монархији и њеном монарху, упркос растућим националним тензијама на простору.

Милан Стојановић са Тулског државног универзитета у реферату „Тест прагматизма: Трансформација слике Русије у српској штампи уочи Великог рата (1903–1914)“ дао је софистицирану анализу промена у српском јавном мњењу према Русији у периоду од Мајског преврата до избијања Првог светског рата. Стојановић је доказао да је слика Русије у српској штампи пролазила кроз фазе еуфоричног русофилства, реалистичког прагматизма и повременог разочарања, у зависности од текућих геополитичких интереса и очекивања од руске заштитничке улоге на Балкану.

Јулија Михаиловна Галкина, доцент са катедре за модерну и савремену историју на Уралском федералном универзитету, у реферату „Евакуација српских трупа на острво Крф и француска војна мисија“ детаљно је обрадила једну од најдраматичнијих епизода Првог светског рата — повлачење српске војске преко Албаније и њено премештање на острво Крф. Галкина је посебно истакла улогу француске војне мисије у организацији евакуације и медицинској нези изнемоглих српских војника, документујући при томе и савезничке дипломатске маневре у позадини ове хуманитарне операције.

Први светски рат и међуратни период

Николај Николајевич Баранов, доктор историјских наука, ванредни професор, шеф Катедре за модерну и савремену историју, Историјског факултета Уралског федералног универзитетаа у реферату „Дневнички записи медицинске сестре Црвеног крста грофице Ане Ревертере о словенским војницима у аустроугарској војсци у руском заробљеништву“ представио је изузетно вредан лични архивски извор. На основу дневника шпанске аристократкиње и добротворке, Баранов је реконструисао услове живота словенских војника из аустроугарске војске који су доспели у руско заробљеништво, указујући на њихову етничку хетерогеност и сложеност идентитетских лојалности у условима ратне суровости.

Владимир Николајевич Земцов, доктор историјских наука и професор на катедри за модерну и савремену историју Уралског федералног универзитета, у реферату „Н.П. Руткевич и ране балканске студије на Уралу“ осврнуо се на допринос истакнутог руског научника развоју балканологије у уралском региону. Земцов је документовао научни опус Руткевича, његовa архивскa истраживачкa путовања и улогу у формирању првих центара за проучавање балканске историје, културе и језика на Уралу у првој половини 20. века.

Други светски рат и послератни период

Анђела Нешковић, мастер историчар, истраживач са Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, у свом раду „Совјетска војна мисија у Југославији коју је предводио генерал Николај Корњејев (1944–1945)“ представила је активности совјетске војне делегације у ослобођеној Југославији.Нешковић је детаљно обрадила питања војне сарадње, обавештајних активности и дипломатских односа између совјетске команде и партизанског руководства, са посебним освртом на личност и улогу генерала Корњејева у завршним операцијама против окупатора и у успостављању нове власти.

Јулија Владимировна Запариј, кандидат историјских наука и професор на катедри за модерну и савремену историју Уралског федералног универзитета, у реферату „УНРРА у Југославији 1945. године“ истражила је делатност Управе Уједињених нација за помоћ и обнову у послератној Југославији. Запариј је анализирала обим и структуру хуманитарне помоћи, механизме њене дистрибуције, као и политичке импликације присуства ове међународне организације у земљи која се налазила на геополитичкој граници између источног и западног блока.

Наталија Борисовна Городецкаја, кандидат историјских наука, доцент Уралског федералног универзитета, у реферату „Критика југословенске верзије марксизма на страницама совјетских часописа Коммунист и Вопроси философије“ дала је дубинску анализу идеолошких сукоба који су обележили совјетско-југословенске односе. Городецкаја је документовала начине на које су водећи совјетски теоретски часописи критиковали југословенску интерпретацију марксизма, посебно концепте самоуправног социјализма и радничког управљања, као појаве либералзма, студентских протеста 1968.године и указала на шире импликације ових идеолошких полемика за међународни комунистички покрет.

Распад Југославије и савремени контекст

Георгиј Вулич, мастер историчар, истраживач са Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву , у реферату „Ставови Николе Колевича о политичкој активности Русије током грађанског рата у Босни и Херцеговини“ анализирао је позиције истакнутог српског политичара и академика током ратних дешавања деведесетих година 20. века. Вулич је реконструисао Кољевићеве ставове о могућностима и ограничењима руске дипломатске и политичке подршке српском народу у Босни и Херцеговини, указујући на сложеност руског позиционирања у условима постхладноратовске међународне заједнице.

Лазар Шкобо, мастер историчар, истраживач са Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву , у реферату „НАТО бомбардовање Републике српске 1995. године“ дао је свеобухватну анализу војне операције „Делибератна сила“ и њених последица по Републику Српску. Шкобо је обрадио војне, политичке и психолошке аспекте бомбардовања, његову улогу у принуди српске стране на мировне преговоре у Дејтону, као и дугорочне последице по политичку и друштвену структуру ентитета.

Александар Сергејевич Палкин, кандидат историјских наука, ванредни професор, директор Катедре за историју на Уралском федералном универзитету , у реферату који је припремио у сарадњи са Сергејом Васиљевичем Соколовим „Одраз Дејтонског споразума у руској штампи (1995–2025)“ пружио је дугорочну перспективу анализе медијског дискурса. Аутори су документовали трансформацију руског става према Дејтонском споразуму — од почетног скептицизма и критике према америчкој улози, преко периода релативног прихватања, до савремених позива на ревизију споразума у светлу промењене геополитичке ситуације на Балкану и шире.

Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине из Новог Сада, у завршном излагању „Балкан и Русија: савремени геополитички контекст“ дао је актуелну анализу стања у региону. Кузмановић је указао на енергетске, безбедносне и културне димензије савремених руско-балканских односа, са посебним освртом на позицију Србије и Републике Српске у контексту евроатлантских интеграција и руских геостратешких интереса.

Од историјске ретроспективе ка будућим истраживачким хоризонтима:перспективе даље научне сарадње

Руско српски семинар „Балкан и Русија: историјска ретроспектива“ представљао је научни догађај који је окупио истакнуте историчаре и стручњаке из Руске Федерације, Републике Србије и Републике Српске. Презентовани реферати обухватили су временски период од почетка 19. века до савремености, пружајући свеобухватну слику политичких, дипломатских, војних и културних аспеката руско-балканских односа. Семинар је потврдио неопходност даљег интензивирања међународне научне сарадње у проучавању овог сложеног историјског простора, чија је актуелност, како је показано у завршним дискусијама, данас већа него икада.

Посебно се истиче чињеница да су учесници семинара, користећи раније недоступне или слабо познате архивске изворе — од дипломатске преписке 19. века, преко личних дневника и мемоара, до совјетске и југословенске штампе — допринели обогаћивању научног знања о периодима и темама које дуго нису биле предмет систематског истраживања. Мултидисциплинарни приступ, који је објединио методологију политичке историје, дипломатске историје, историје идеја, војне историје и историје свакодневног живота, омогућио је холистичку реконструкцију сложених историјских процеса и указао на међузависност различитих нивоа друштвене стварности у руско-балканским односима.

У завршној дискусији истакнуто је да савремени геополитички контекст, обележен кризом евроатлантског поретка, обнављањем блоковског мишљења и енергетском димензијом међународних односа, налаже нови поглед на историјско искуство руско-балканског дијалога. Учесници су се сагласили да историографија не сме бити злоупотребљавана као оруђе политичке пропаганде, већ да треба да пружи критичку и објективну основу за разумевање сложености прошлости, која је неопходан предуслов за изградњу конструктивних односа у будућности.

У погледу публикацијске делатности, најављена је припрема зборника радова са овогодишњег семинара, који ће бити објављен до краја 2026. године у издању Уралског федералног универзитета.

Организатори семинара најавили су намеру да се овај скуп учини традиционалним и прошири мрежу сарадње на друге академске институције у Русији, Србији, Републици Српској и шире на Балкану.Семинар је, дакле, не само сумирао досадашња достигнућа у проучавању руско-балканских односа, већ и отворио нове перспективе и поставио нове истраживачке задатке пред будуће генерације историчара.

Семинар је, дакле, не само сумирао досадашња достигнућа у проучавању руско-балканских односа, већ и отворио нове перспективе, поставио нове истраживачке задатке и, што је посебно значајно, положио темеље за дугорочну, институционално учвршћену научну сарадњу која ће у наредним годинама обогаћивати академске дискурсе у Русији, Србији, Републици Српској и шире на простору Југоисточне Европе. Како је истакнуто у завршној речи професора Палкина, „историјска наука има друштвену одговорност да чува меморију о сложености наших односа, јер само тако можемо изградити будућност засновану на разумевању, а не на забораву или идеолошкој манипулацији“.