Макрон Мадура називао и кишном глистом и диктатором, а у Египту му се љигаво додворавао

* Пре пет година председник Француске није признао да је Николас Мадуро законит председник Венецуеле, наметао му је безбројне економске и политичке санкције, чинећи све што је у моћи Париза да сруши легитимну власт у тој латиноамеричкој земљи. Штавише, подржавао је америчког гаулајтера за Венецуелу Хуана Гваидаодносећи се према том самозванцу де факто као према законитом шефу државе

* А сада је, у време управо завршеног климатској самита у египатском Шарм ел-Шеику, Мадура салетео речима: „Како сте, господине председниче? Како сте? Надам се да имамо о чему да разговарамо?

Гваида, наравно, није ни поменуо. Зато што је америчка нафтна компанија „Шеврон“ добила дозволу да трага за новим нафтним пољима у Венецуели, а Вашингтон – суочен са одбијањем ОПЕК да једе из руке Џоу Бајдену – почео да ублажава санкције које су он и Доналд Трамп науводили Венецуели

_____________________________________________________________

„ЛАТИНИ“ су у српској традицији „старе варалице“. У протеклим вековима није обухватала Французе, али би се данас могла односити и на њих.

Француски председник Емануел Макрон је венецуеланског лидера Николаса Мадура називао и „кишном глистом“ и „диктатором који покушава да опстане на власти по цену невиђене хуманитарне катастрофе у коју је увео народ своје земље“.

Ово је било пре пет година. Тада је Макрон – да подсетимо – наступао као и остале тзв. водеће земље Европске уније која није признала ни Мадура ни резултате избора које је тада организовао Каракас, намећући му безбројне економске и политичке санкције, протерујући Мадурове дипломате и чинећи све што је у моћи Париза да сруши легитимну власт у тој латиноамеричкој земљи.

Штавише, и Макрон је радио на рушењу Мадура и подржавању америчког гаулајтера за Венецуелу Хуана Гваида, односећи се према том самозванцу де факто као према законитом шефу државе.

Све су то 2020-те и Макрон и остали у ЕУ, укључујући и Ангелу Меркел, поновили са Белорусијом, њеним лидером Александром Лукашенком и белоруским Гваидом – Светланом Тихановском.

А сада је, у време управо завршеног климатској самита у египатском Шарм ел-Шеику, Мадура салетео речима:

„Како сте, господине председниче? Како сте? Надам се да имамо о чему да разговарамо?“

Ха, какав циник и лицемер! Какав љигавко коме треба нафта!

Цвркућући пред камерама предочио је Мадуру – претњи по демократију у целом свету и непријатељу свега прогресивног – да је спреман да са њим разговара „о билатералним односима који су важни за обе земље и за регион у целини”.

Гваида, наравно, није ни поменуо.

Зато што је америчка нафтна компанија „Шеврон“ добила дозволу да трага за новим нафтним пољима у Венецуели, а Вашингтон – суочен са одбијањем ОПЕК да једе из руке Џоу Бајдену – почео да ублажава санкције које су он и Доналд Трамп науводили Венецуели. Па чак и пустили из затвора рођаке Мадурове супруге, признавши да ни за шта нису криви.

Мадуро, наравно, није у ситуацији да може себи дозволити да на штету Венецуеле `ратује` са Макроном и Француском. Или са Америком…

fakti.rs
?>