Љубинка Милинчић: Aмеричка „директива бр. 66“ — уништити државу

фото: Sputnik / Дејан Симић

Док је величао Горбачова и дочекивао га као најбољег пријатеља, Роналд Реган је одобрио Директиву бр. 66 Савета безбедности САД, у којој је јасно формулисана намера да се уништи СССР. Не да се обузда, како је предлагао Бжежински, него да се уништи.

Зато није чудно што Сергеј Рјабков, заменик шефа руске дипломатије, данас поручује Америци: Нећете успети да нас направите будалама! При томе, он има у виду амерички покушај да завади Русију и Кину, али и поменуто историјско искуство о коме се ових дана, поводом 90. рођендана Михаила Горбачова, много говори у Русији.

Управо је Горбачов симбол времена када су Американци успели у својим вишедеценијским намерама да заварају и њега и целу његову државу. Обманама, преварама, кршењем усмених и писмених обећања.

Михаил Горбачов, који је отворена срца пружио обе руке Западу, у замену је добио — распад државе и жиг човека који је растурио Совјетски Савез.

Запад га је, ако користимо речник Рјабкова, просто — направио будалом.

Јавно су се одушевљавали „Горбијем“, дочекивали као никад никога од лидера Совјетског Савеза, речи „перестројка“ и „гласност“ су се у енглеском језику користиле у руском облику и сви су их разумели.

Директиве бр. 66 и бр. 75 за уништавање СССР-а

У исто време Роналд Реган сматрао је Совјетски Савез империјом зла и чинио све што је могао да је уништи. Из документа Савета безбедности САД, донетом у новембру 1982. године, у Директиви бр. 66, јасно се види намера да се дојучерашњи савезник потпуно уништи.

Директива бр. 66 описује економске и финансијске начине за уништење СССР-а, а постоји и Директива бр. 75 која дефинише општу стратегију у односу на СССР, укључује мере за повећање војне моћи САД за ограничење утицаја СССР-а у целом свету, за ограничење његовог авантуризма, за уништавање економског и финансијског система земље, предвиђа измену спољне политике САД тако да постане отворенија, директнија, доноси општу стратегију Америке за одбацивање СССР-а даље од Европе и потпуно уништење…

У пракси, то је значило снижавање цене гаса како би смањио прилив девиза у Совјетски Савез, ограничавање извоза високотехнолошке робе, на пример компјутера… Америка је вршила притисак на Европу да заустави изградњу гасовода из Сибира, уводиле су се санкције, све са једним јединим циљем — уништавање империје зла.

А за то су била дозвољена сва средства — обећања дата Горбачову ништа нису вредела. Па ни оно да се, ако СССР повуче војску из Немачке, НАТО неће ширити „ни дјума“ према истоку, као и оно да неће кажњавати елиту Источне Немачке. Обећање није потписано, али трагови су остали, стенограм разговора Џејмса Бејкера, државног секретара САД, с Горбачовом је објављен и чува се у архиву Националне безбедности у Вашингтону.

Данас је број држава-чланица НАТО-а двоструко већи него тада, њихове границе су пред руским двориштем, а сва источнонемачка елита је „почишћена“.

Черчилов Фултонски говор

И није све почело од Горбачова. Управо се навршило 75 година од чувеног Черчиловог говора у Фултону. Била је 1946. година. Чинило се да је рат тек завршен, а Черчил је већ предлагао Америци „спољнополитички савез“ за борбу против СССР-а, дојучерашњег савезника, који је „спустио гвоздену завесу од Шћећина на Балтичком, до Трста на Јадранском мору“, оставивши земље старе Европе иза те завесе. Да, управо у совјетској зони, оној коју је лично Черчил само коју годину раније договорио у Јалти! Америка у том тренутку није била спремна да прихвати предлог, али ће после само годину дана председник Труман донети резолуцију која ће имати готово исти текст као онај што је Черчил предложио, запретивши да ће Америка у сваком случају морати да уђе у савез са Великом Британијом — „или одмах, превентивно, или ускоро, али бранећи се од напада Совјетског Савеза“.

Наступило је време Хладног рата, које се завршило захваљујући наивности Михаила Горбачова, рушењем Берлинског зида.

Прошле су деценије од тада, а Русија се и даље „обуздава“, „васпитава“ санкцијама и обећањима да ће, само ако прихвати западне вредности, све бити боље, јер Западу не одговара руско друштвено уређење.

Али и тако покушавају да их „направе будалама“ — јер је у двадесетом веку Русија променила три друштвена уређења, била је најпре империја, па Совјетски Савез, па нова Русија. И никако није ваљало — сви договори су погажени, па и они потписани, као што је Уговор о противракетној одбрани или о ракетама малог и средњег домета, или Договор о отвореном небу.

Русија заправо има само једну ману — сувише је велика, богата природним богатствима и — моћна. Тешко ју је сачувати и одржати. Зато треба разумети искусног Горбачова који данас каже: „Русија је моја драма.“

rs.sputniknews.com
?>