
© AP Photo / Heather Khalifa
Запад све чешће прибегава грубој сили, делује непредвидиво и авантуристички и угрожава животе и благостање милиона, ако не и милијарди становника наше заједничке планете“, поручио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на Генералној скупштини УН у Њујорку.
Политика силе и дуплих стандарда Запада дестабилизује ситуацију свуда, док на Балкану ЕУ грубо игнорише резолуцију 1244 Савета безбедности УН и приморава Србију да се помири са чињеницом да је изгубила Косово и да одустане од сопствене историје, казао је он.
Како је рекао, Запад приморава Београд да уведе санкције Русији, обећавајући му илузорну перспективу европских интеграција.
Истовремено, према његовим речима, у покушају унитаризације Босне и Херцеговине, Србе терају да одустану од уставних права која су им гарантована Дејстонским споразумом и Саветом безбедности УН.
Са друге стране, казао је Лавров, у настојању да обузда Русију сопственим рукама уништио је систем европске безбедности.
„Зарад утопијског циља обуздавања Русије, Запад је сопственим рукама уништио систем европске безбедности и однеговао русофобни режим у Кијеву“, рекао је Лавров.
Он је оценио да „западна мањина“, која је, према његовим речима, пет векова доминирала захваљујући туђим ресурсима, и даље покушава да задржи своје привилегије и наметне сопствена правила остатку света.
Он је подсетио и на ранију изјаву председника Русије Владимира Путина да се „диктатура једног хегемона отела контроли и постала једноставно опасна за све око себе“.
Такође је рекао и да владајуће елите многих земаља Европске уније заражене су „вирусом расне надмоћи“ и доприносе ширењу нацизма.
„Владајући врхови многих земаља Европске уније, судећи по изјавама њихових представника, очигледно су заражени вирусом расне надмоћи — негују екстремистичке и русофобне идеје и повлађују лидерима украјинског режима када у Кијеву одају почаст озлоглашеним ратним злочинцима и Хитлеровим колаборационистима, чије су руке до лаката у крви Руса, Јевреја, Белоруса, Украјинаца и припадника других националности“, рекао је Лавров.
Он је навео и да готово читав Запад сваке године гласа против руске резолуције којом се осуђује величање нацизма. „Желео бих да нагласим да резултати Другог светског рата представљају темељ послератног светског поретка и утврђени су Повељом УН“, поручио је Лавров.
Европа чини све како би спречила мирно решење сукоба у Украјини и осујетила перспективу преговора за које су заинтересоване бројне стране, укључујући администрацију америчког председника Доналда Трампа, казао је Лавров.
Он је такође оптужио западне земље да „затварају очи пред све очигледнијим испољавањем украјинског нацизма“, наводећи да се тиме угрожавају саме основе светског поретка заснованог на централној улози УН.
Такође је рекао да ће Русија остварити циљеве специјалне војне операције, а претње њеној безбедности биће отклоњене без обзира на околности, поручио је Лавров.
Он је навео да Русија, покретањем специјалне војне операције 2022. године, наставља борбу за безбедност и права становника Донбаса и Новорусије, тврдећи да то чини у складу са словом и духом Повеље УН. „Наша борба за истину и правду биће доведена до краја“, рекао је Лавров.
„Циљеви специјалне војне операције биће остварени, претње безбедности Русије отклоњене, а миран живот обновљен. То ће се догодити без обзира на све околности“, поручио је руски министар.
Лавров је истовремено критиковао актуелно руководство УН, оптуживши га да у ситуацији око Украјине није заузело позицију заштитника свих принципа Повеље УН „у њиховој целини, пуноћи и међусобној повезаности“.
НАТО покушава да прошири свој деструктивни утицај далеко изван географских граница своје зоне одговорности, укључујући југоисточну и североисточну Азију, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на генералној дебати 81. заседања Генералне скупштине УН.
Лавров је поручио да се трајни мир може осигурати само уколико престане опасно ривалство највећих светских сила и доследно се поштују Повеља УН и принцип једнаке и недељиве безбедности.
„Тај принцип подразумева одустајање од осигуравања безбедности једне државе на штету безбедности других, као и недопустивост да било која земља, група земаља или организација претендује на доминацију у сфери безбедности“, рекао је Лавров.
Према његовим речима, то се пре свега односи на НАТО, који настоји да прошири свој утицај и ван традиционалне зоне деловања Алијансе.
Лавров је додао да су вредности широке и равноправне сарадње основа иницијатива председника Русије Владимира Путина за формирање Великог евроазијског партнерства и нове архитектуре безбедности на читавом евроазијском континенту.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров затражио је са говорнице Генералне скупштине УН од Сједињених Америчких Држава да што пре ослободе венецуеланског лидера Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес.
Лавров је оценио да је америчка операција у Венецуели почетком године изведена „кршењем свих норми, укључујући и моралне“, и да је завршена заробљавањем Мадура и његове супруге и њиховим пребацивањем у САД.
„То се дешава упркос томе што међународно право директно налаже поштовање имунитета и неприкосновености највиших државних званичника. Инсистирамо на што скоријем ослобађању венецуеланског лидера и његове супруге и на томе да се овакви ексцеси убудуће не понове“, рекао је Лавров.
САД су 3. јануара извеле масовни напад на Венецуелу, након чега су Мадуро и Флорес заробљени и пребачени у Њујорк. Америчке власти их оптужују за повезаност са „наркотероризмом“. Функцију вршиоца дужности председника Венецуеле преузела је дотадашња потпредседница Делси Родригез.
Москва сматра да је дошло време за решавање главног проблема Блиског истока — осигуравање државности палестинског народа на основу бројних одлука УН, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Он је подсетио да је Савет безбедности УН пре готово годину дана, на иницијативу Вашингтона, одобрио мировни план за Појас Газе, али да мир није успостављен и да је хуманитарна ситуација и даље критична.
Он је упозорио и на погоршање ситуације на Западној обали, где Израел проширује изградњу насеља.
„Ако се овако настави, стварање палестинске државе биће немогуће. За њу једноставно неће остати места. Али тада ће и безбедност Израела бити под сталном претњом“, рекао је Лавров.
Према његовим речима, од УН и свих држава чланица потребни су хитни и нестандардни потези како би се преокренули негативни трендови на Блиском истоку и околним подручјима.
Лавров је додао да се то не односи само на Палестину, већ и на Либан, Сирију, Јемен, Ирак, Судан, Сомалију, Јужни Судан и друге афричке земље у којима трају сукоби.
Лавров је упозорио да се оружане конфронтације у зони Персијског залива настављају, упркос штети коју наносе пловидби и међународној трговини.
Према његовим речима, за решавање кризе неопходно је обновити поверење између Ирана и арапских земаља региона.
Руски министар је истовремено позвао Сједињене Америчке Државе да укину поморску блокаду Кубе, уклоне ограничења у трговини и избришу ту земљу са листе држава спонзора тероризма.
Изразио је наду да ће нови генерални секретар УН штитити принципе и поредак Повеље која је настала на основу исхода Другог светског рата, а не само уске интересе неколицине земаља колективног Запада, које настављају да се понашају као једнополарни хегемон.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров завршио је маратон билатералних сусрета на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку разговором са мексичким колегом Робертом Веласком Алваресом. Лавров је током последња четири дана одржао укупно 40 билатералних састанака .
Само јуче Лавров је одржао 14 билатералних састанака, а међу Лавровљевим саговорницима били су заменик председника Председничког савета Јемена, потпредседник Уганде и премијер Барбадоса. Лавров је разговарао и са шефовима дипломатија Ирака, Индије, Казахстана, Уганде, Сингапура, Судана, Кувајта, Гватемале, Уругваја, Гвајане, Марока и Малдива.
Генерална скупштина УН окупља свих 193 држава чланица, а њено 81. заседање почело је 8. септембра. Недеља на високом нивоу одржава се у оквиру генералне дебате од 22. до 26. септембра, када се у Њујорку окупљају шефови држава и влада и одржава највећи број билатералних сусрета.