Лавров: Ако Европа покрене рат против Русије, одговор ће бити кратак

У току је озбиљна борба за право да се дефинише на којим принципима ће се заснивати светски поредак, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Рат који Запад води против Русије, користећи Украјину као своје оруђе, ставио је тачку на евроатлантизам као средство за уједињење свих, истакао је он.

„Глобална већина је исказала потребу за новим моделом светског поретка, али се то многима не допада“, рекао је Лавров на IV Минској међународној конференцији о евроазијској безбедности.

Како је истакао, Русија подржава изградњу праведнијег система међународних односа заснованих на мултиполарности.

О плановима ЕУ

Према речима руског министра, ЕУ настоји да у Европи изгради безбедносни систем уперен против Русије и Белорусије.

„Европска унија се брзо развија у агресивни, милитаристички блок усмерен против Русије и Белорусије“, рекао је Лавров.

Рат који Запад води против Русије, користећи Украјину као своје оруђе, ставио је тачку на евроатлантизам као средство за уједињење свих, указао је руски званичник.

Он је истакао да је концепт евроатлантске безбедности доживео крах јер се Запад показао неспремним за сарадњу на праведним основама.

О ОЕБС-у

Шеф руске дипломатије истакао је да је ОЕБС-у неопходна темељна реформа уколико жели да опстане.

„ОЕБС се налази у изузетно лошем стању због конфронтационог приступа Запада“, рекао је он и додао да се ОЕБС тешко може назвати организацијом.

Шеф руске дипломатије је навео да не види како се ОЕБС може спасити у блиској будућности.

„Ми желимо да почнемо процес који ће се заснивати на недељивој безбедности, на принципима које је наводно ОЕБС усвојио“, рекао је Лавров.

Принципи организације су добри, истакао је министар, али њихова праведност се уништава тако што их западне земље игноришу. Запад, заправо, жели да успостави свој поредак на целом евроазијском континенту, укључујући и његов источни део, поручио је шеф руске дипломатије.

Руске „црвене линије“

Москва не поставља „црвене линије“ у питањима европске безбедности, већ захтева поштовање међународног права и испуњавање већ преузетих обавеза. Безбедносне гаранције могу бити у виду споразума о ненападању или докумената о сарадњи, указао је Лавров.

„Равноправна и недељива безбедност за нас подразумева, ако хоћете, споразуме о ненападању, у случају да више немамо никакве заједничке позитивне ставове, или коегзистенцију, као што је то било у време Совјетског Савеза, или, пак, споразуме о сарадњи који би подразумевали заједничко деловање, јачање поверења и транспарентности, као и узајамне посете војним објектима на равноправној основи“, прецизирао је руски министар.

Ни на који начин не ограничавамо ове дискусије. Видећемо какви ће предлози бити изнети, али све што сам навео део је искуства које је већ стечено у овој области, додао је Лавров.

„Ми немамо толико „црвене линије“, колико документа: доктрину наше одбране и доктрину примене различитих врста наоружања. Немамо никакве посебне захтеве нити претензије да обезбедимо нешто што нас посебно интересује. Све што желимо јесте да се поштује, као што је председник Владимир Путин више пута рекао, пре свега међународно право, које представља темељ свих активности држава у области војно-политичке безбедности, али и у другим областима. Друго, желимо да се споразуми закључени на основу принципа међународног права, у оквиру Организације за европску сарадњу и безбедност (ОЕБС), Уједињених нација и других организација, не третирају као нешто што нема никакав значај“, нагласио је Лавров.

О преговорима са Кијевом и рату против Европе

Лавров је нагласио да позиви на постизање договора о различитим врстама примирја у зони Специјалне војне операције имају за циљ искључиво да Кијеву омогуће предах .

Лондон и Париз предлажу стабилизацију кијевског режима и управо је то разлог за позиве да се зауставимо дуж линије раздвајања, додао је он.

„Русија не инсистира на привременом прекиду ватре, већ на поузданом уклањању основних узрока украјинске кризе“, рекао је он.

Лавров је указао да кијевски режим не планира да ишта предузме када је реч о укидању закона о руском језику.

Министар је поновио да Русија не планира никакав рат против Европе , али је спремна да одговори на њене активности.

„Уколико Европа одлучи да покрене рат против Русије, одговор ће бити кратак“, нагласио је он и додао да сада не постоје перспективе за дијалог са ЕУ.

Евроазијска повеља

Први састанак за припрему Евроазијске повеље о разноликости и мултиполарности у 21. веку требало би да се одржи у Минску пре краја године, док је други планиран за пролеће у Русији, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Русија позива све заинтересоване да се придруже раду на Евроазијској повељи, казао је Лавров.

„Све земље које сам навео, оне које ће учествовати у процесу израде, донеће своје идеје. То је разумљиво. Али истовремено, као што сам напоменуо у свом говору, позивамо све остале заинтересоване стране да се придруже у овој фази“, истакао је Лавров након IV Минске конференције, одговарајући на питање о будућности Евроазијске повеље.

Западне земље са великим тешкоћама прихватају нову реалност и нису спремне за дијалог о евроазијским питањима, приметио је руски министар.

„Западни план да нам рукама кијевског режима, наоружаног од стране Запада, нанесе стратешки пораз доживео је неуспех. Сада једноставно не желе да изгубе образ и са великим тешкоћама прихватају нову реалност, а за сада не желе никакав дијалог о евроазијским питањима. Притом, мислим на тражење равнотеже интереса, како би се сви који живе у Евроазији осећали заштићено и како би се подстицале њихове развојне могућности“, истакао је Лавров.

Он је напоменуо да су представници европских земаља, укључујући чланице ЕУ и НАТО-а, учествовали на претходне три конференције у Минску.

„Стога смо увек отворени и искрено говоримо о нашим предлозима. Као пристојни људи, наравно, никоме се не намећемо, али као људи који поштују себе, нећемо никога јурити“, додао је Лавров.

Четврта Међународна конференција о евроазијској безбедности одржава се у Минску 3. и 4. новембра.

На конференцији у Минску учествује више од 600 званичника из 50 земаља, укључујући председника Белорусије Александра Лукашенка, министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, као и руководство Савезне државе Русије и Белорусије, Заједнице Независних Држава, ОДКБ-а, ОЕБС-а, ШОС-а и других међународних организација.