Контроверзна одлука САД: Касетне бомбе убијају цивиле годинама након сукоба, НАТО их користио 1999. године


Фото: Слика екрана/Косово онлајн

Сједињене Америчке Државе су донеле контроверзну одлуку о слању касетне муниције Украјини. Реч је о тешкој одлуци, рекао је Џо Бајден, додајући да је донета зато што Украјина остаје без муниције, преноси РТС.

Амнести интернешенел осуђује овај потез, а бројни савезници овај пут нису стали иза САД. Касетне бомбе забрањене су у више од 100 земаља, оне обично испуштају много мањих бомби које могу бити смртоносне на широком подручју. Неексплодиране бомбе могу остати на земљи годинама, а затим неселективно детонирати. Касетне бомбе коришћене су у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године.

Сједињене Државе су у петак потврдиле да шаљу контроверзно оружје Украјини, а председник Џо Бајден је то назвао „веома тешком одлуком“.

У интервјуу за Си-Ен-Ен рекао је да је разговарао са савезницима о тој одлуци, која је била део пакета војне помоћи вредног 800 милиона долара. Испричао је и да је требало неко време да га убеде да то уради, али да је тако поступио јер Украјинцима понестаје муниције.

Одлуку су брзо критиковале групе за људска права, а Амнести интернешенел је навео да касетна муниција представља „озбиљну претњу животима цивила, чак и дуго након што је сукоб окончан“.

Касетне бомбе забрањене су, наиме, у више од 100 земаља због опасности коју представљају за цивиле. Обично испуштају много мањих бомби које могу бити смртоносне на широком подручју.

Неексплодиране бомбе могу остати на земљи годинама, а затим неселективно детонирати.

Мале бомбе из касетних пројектила су обојене, шарене чиме привлаче децу којој експлодирају у лице кад их подигну с тла.

Савезници против одлуке САД

Неколико савезника САД изразило је забринутост због одлуке Вашингтона да Украјини испоручи касетне бомбе, међу њима и Велика Британија, Канада, Нови Зеланд и Шпанија.

Упитан о свом ставу о одлуци САД, британски премијер Риши Сунак је рекао да је Велика Британија једна од 123 земље које су потписале Конвенцију о касетној муницији, која забрањује производњу или употребу оружја и обесхрабрује његову употребу.

Његови коментари су уследили уочи састанка са председником Бајденом, који би требало да стигне у Велику Британију у недељу, пре самита НАТО-а у Литванији.

Крис Хипкинс, премијер Новог Зеланда, једне од земаља које су се залагале за стварање конвенције, отишао је даље од Сунака, наводећи да овакво оружје „потенцијално наноси огромну штету недужним људима, а може имати и дуготрајан ефекат“.

Шпанска министарка одбране Маргарита Роблес рекла је новинарима да њена земља има „чврсту обавезу“ да се одређено оружје и бомбе не могу слати у Украјину.

Канадска влада је саопштила да је посебно забринута због потенцијалног утицаја бомби, које понекад леже недетониране дуги низ година, на децу.

Канада је такође навела да је против употребе касетних бомби и да је остала у потпуности у складу са Конвенцијом о касетној муницији.

Немачка „разуме“ САД, ни Украјина ни Русија нису потписнице конвенције

САД, Украјина и Русија нису потписале конвенцију, а касетне бомбе коришћене су током рата, пише Би-Би-Си.

У међувремену, Немачка, потписница споразума, рекла је да, иако неће обезбедити такво оружје Украјини, разуме америчку позицију.

„Сигурни смо да наши амерички пријатељи нису олако донели одлуку о снабдевању таквом муницијом“, рекао је портпарол немачке владе Штефен Хебестрајт новинарима у Берлину.

Украјински министар одбране Алексиј Резников дао је уверавања да ће касетне бомбе бити коришћене само за пробијање непријатељских одбрамбених линија, а не у урбаним срединама.

Портпарол руског министарства одбране описао је овај потез као „чин очаја” и „доказ немоћи пред неуспехом украјинске „контраофанзиве”.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова такође је рекла да уверавања Украјине да ће користити касетну муницију одговорно „немају вредност“.

Касетне бомбе коришћене у НАТО бомбардовању 1999. године

Током НАТО агресије на СРЈ такође су коришћене касетне бомбе. Од њих је, за три месеца, погинуло 23, а повређено 58 цивила. Жртава од касетних бомби је било и након бомбардовања.

Деминер Слађан Вучковић, коме је касетна бомба разнела руке и део ноге приликом чишћења терена на Копаонику, рекао је да је и 20 година након НАТО агресије, 2,5 милиона квадратних метара територије Србије контаминирано од касетних бомби.

Србија није парафирала Конвенцију о касетној муницији.

Конвенција, која је потписана 2008. а 2010. је ступила на снагу, забрањује употребу, трансфер и складиштење таквог оружја које може да се баца из авиона или испаљује из артиљеријског оруђа.

ИН4С
?>