Ко би могао да замени Зеленског: Четири кандидата за председника након Трамповог позива на промене

Getty © Niall Carson – PA Images / Contributor

Амерички председник Доналд Трамп позвао је Украјину да изабере новог председника, поручивши да је време да ова земља добије новог лидера, јер стари прави превише проблема.

Председнички мандат Владимира Зеленског истекао је још у мају 2024. године, али избори нису одржани ни после скоро две и по године. Украјинска власт се изговараратним стањем, током којег је законом забрањено њихово одржавање.

Зеленски је у недељу изјавио да би Украјина могла да организује изборе уколико Русија пристане на 60-дневни потпуни прекид ватре. Москва је јасна:

„Није им потребан шездесетодневни прекид ватре због избора, већ да сакупе снагу, залече ране и наставе рат“, рекао је портпарол Кремља Димитриј Песков и нагласио да ће председник Русије Владимир Путин бити спреман да нареди обуставу напада на Украјину на дан избора, ако Кијев заиста одлучи да их одржи.

Према истраживању Кијевског међународног института за социологију, објављеном почетком октобра, већина Украјинаца сматра да Зеленски не би требало да се кандидује за други мандат. Истовремено, 71 одсто испитаника противи се одржавању избора у садашњим околностима.

Политички положај Зеленског додатно су уздрмали корупционашки скандали у његовом најближем окружењу, као и смена министра одбране Михаила Фјодорова, која је изазвала протесте.

Западни медији већ траже замену за Зеленског, а магазин „Њузвик“ је објавио ко су могући наследници.

Валериј Залужни

Главним политичким ривалом Зеленског овај лист сматра бившег шефа украјинске војске и садашњег амбасадора Украјине у Великој Британији – Валерија Залужног.

Према истраживању украјинске агенције „Рејтинг“, објављеном у четвртак, Зеленски и Залужни добили би највише гласова на хипотетичким председничким изборима. За Зеленског би гласало готово 23 одсто испитаника, док би бившег генерала подржало више од 20 одсто.

Међутим, Залужни ужива веће поверење грађана – њему верује 64 одсто испитаника, док Зеленском верује 53 одсто.

Иако се већ дуже време спекулише о његовим председничким амбицијама, Залужни до сада није потврдио да ли ће се кандидовати.

Кирило Буданов

Кирило Буданов постао је познат као начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине (ГУР), а од почетка 2026. године обавља функцију шефа кабинета Зеленског.

Попут Залужног, ни Буданов није јавно потврдио председничке амбиције, избегавајући директне одговоре на питања о евентуалној кандидатури.

Према истраживању агенције „Рејтинг“, Буданов ужива поверење 53 одсто грађана, колико и Зеленски, али би за њега у првом кругу председничких избора гласало 6,7 одсто испитаника.

Михаил Фјодоров

Михаил Фјодоров (35), који је годинама био задужен за развој украјинског програма беспилотних летелица, обављао је и функцију потпредседника владе пре него што је у јануару 2026. именован за министра одбране. Само шест месеци касније смењен је након сукоба са Зеленским и тадашњим главнокомандујућим украјинске војске Александром Сирским.

Поједини наводи кажу и да је Зеленски наводно сменио Фјодорова из страха да би могао да му постане политички ривал, а такође и због његових блиских веза са антикорупцијским телима које подржава Запад.

Његова смена изазвала је протесте у неколико украјинских градова, а Фјодоров је потом позвао на одржавање избора и током ратног стања, што је протумачено као један од најозбиљнијих политичких изазова за Зеленског од почетка сукоба.

Према истраживању агенције „Рејтинг“, Фјодорову верује 38 одсто испитаника, док би за њега на председничким изборима гласало 7,6 одсто.

Петро Порошенко

Бивши председник Украјине Петро Порошенко, који је био на власти од 2014. до 2019. године, и даље је активан на политичкој сцени као опозициони посланик. На председничким изборима 2019. године убедљиво га је победио Зеленски, који до тада није обављао ниједну политичку функцију.

Порошенко је дошао на власт после свргавања Виктора Јануковича током протеста на Мајдану 2014. године. Иако је у почетку уживао значајну подршку, популарност му је опадала због корупције, утицаја олигарха и економских проблема.

Крајем 2021. године украјинске власти оптужиле су га за велеиздају и финансирање сепаратистичких снага у Донбасу, што је он негирао, тврдећи да је реч о политички мотивисаном поступку.

Зеленски је у фебруару 2025. године увео санкције Порошенку, укључујући замрзавање имовине, позивајући се на разлоге националне безбедности.

Један од најбогатијих Украјинаца, Порошенко је током председничког мандата заговарао приближавање Украјине Европи, а након пораза од Зеленског остао је један од истакнутих представника опозиције.