Капитулација ЕУ пред Америком: Услове за чланство сад диктира Вашингтон

фото: © Tanjug / AP/Johanna Geron

Изјава шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, да су готово све земље Западног Балкана на европском путу даље од Украјине, показује да је Брисел потпуно пристао на геополитичку стратегију Вашингтона и тврдог језгра ЕУ које се залаже за ратни сукоб. Тако да је могуће да Украјина има предност, као што су то некада имале Бугарска и Румунија.
Када је реч о будућности ЕУ очигледно се иде на решења која подразумевају понављање историје, сматра дипломата и аналитичар међународних односа Зоран Миливојевић. У том кључу требало би, сматра он, тумачити и изјаве председнице Европске комисије.

Чланство Украјине у ЕУ – на првој линији фронта према Русији

Урсула фон дер Лајен управо и представља радикално језгро у бриселској бирократији које се залаже за сукоб и бацање на колена Русије и у том смислу треба посматрати њене ставове и њену политику, наглашава Миливојевић.
Разлози за прихватање кандидатуре Украјине, али и Молдавије за пријем у чланство ЕУ Миливојевић види у геополитичким и геостратешким разлозима.
„Очигледно је да се предност овим државама даје зато што су на првој линији наступа према Русији и очигледно је да се даје предност геостратегији, без онога што би требало да представља основ наступа и могуће политике проширења Европске уније“, објашњава он.
Уместо суштине политике и стратегије ЕУ, данас се прихватају геополитичка решења диктирана из Вашингтона, додаје Миливојевић.
„Европска унија је, пре свега, економски пројекат. Политика је ту у другом плану – политика као израз економије и економских стратегија, а не као доминантан чинилац. У том смислу, у овом тренутку ЕУ није на линијама онога што представља њену стратешку дубину, филозофију и идеологију, као мировни и економски пројекат“, истиче он.
Тако се шаље јасна порука да на овај начин Запад жели да одреди будуће границе према Русији и да да до знања да Украјину и Молдавију види као своје интересне сфере и као део свог језгра, додаје Миливојевић.
Подсећамо, Румунија и Бугарска примљене су у чланство ЕУ 1. јануара 2007, што је већина аналитичара тумачила геополитичким разлозима, с обзиром на њихову неспремност по критеријумима које би земље које пледирају на чланство у Унији требало да испуњавају. Из истих разлога, три године раније, примљене су и у НАТО.

Балкан на листи чекања

Изјавивши то што је изјавила, Урсула фон дер Лајен показује да је регион такозваног Западног Балкана, пред геополитичким и геостратешким интересима Вашингтона и Брисела, гурнут у други план – стављен је, каже Миливојевић, на „листу чекања“.
„Оставља се за нека будућа времена са оном чувеном реченицом која мало значи, а то је „европска будућност“ без садржаја“, тврди он.
Ову тезу Миливојевић поткрепљује чињеницом да ће се на дневном реду самита лидера ЕУ, који ће бити одржан 23. и 24. јуна, поред кандидатуре Украјине и Молдавије наћи и предлози који, како каже, подразумевају стварање „другог прстена“, односно листе земаља које немају шансе да се прикључе Унији, а нуди им се да са њом сарађују нешто дубље и значајније и да се тиме држе у фокусу, да се не дозволи утицај Русије и Кине.

Нова европска архитектура

Од самита лидера ЕУ, од кога председник Србије Александар Вучић, како је рекао, очекује нову европску архитектуру, требало би очекивати потврду, како Миливојевић каже, пуне кохезије западног света, што подразумева потпуну потчињеност геостратешким интересима Вашингтона против Русије.
„Друго, треба очекивати Европу са више брзина. Дакле, нема проширења, већ има нечега што треба да створи, рекао бих, осећај да ће проширења бити, али да то није извесно; неки осећај сарадње и држања земаља које имају амбиције и претензије према уласку у ЕУ да буду мобилне у том правцу, али без конкретних најава да је то могуће“, сматра Миливојевић.
На самиту се очекује и потврда постојања „нове Европе“ која не подразумева пуно учешће и утицај Русије као европске државе. Према Миливојевићевим речима, самит ће представљати покушај да се ови концепти заокруже и да се дефинитивно стави до знања да Русија не може да рачуна да остане један од глобалних партнера Запада.
rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић