Као у Првом светском рату: Најезда глодара на фронту, хиљаду мишева на четири украјинска војника

www.globallookpress.com © Sammlung Sauer/dpa-Zentralbild

Предатори су се разбежали због сукоба, а глодари имају обиље самоникле хране на њивама које нису пожњевене ни претходних зима

Најезда мишева и пацова на линији фронта још једна је главобоља која је снашла украјинске војнике, који, према писању Си-Ен-Ена, сакате њихову борбену способност и стварају језиве услове који су мучили још и трупе у рововским борбама Првог светског рата.

Припадница украјинске војске с позивним знаком “Кира” потврђује за амерички медиј да је, док њен батаљон, док је прошле јесени био у јужном делу Запорожја, захватила “епидемија мишева”.

“Замислите да одете у кревет, а ноћ почиње тако што вам се миш увуче у панталоне или џемпер, или вам жваће врхове прстију, или вас угризе за руку. Спавате два или три сата, у зависности од тога колико имате среће”, каже Кира за Си-Ен-Ен.

Процењујући да је у њеној земуници за четири војника било чак око 1.000 мишева, она закључује да “нису нас мишеви посећивали, ми смо били њихови гости”.

Најезде глодара су делом последица промене годишњих доба и циклуса парења мишева, али су такође, указује медиј, показатељ да је рат постао статичан од како је снажно ојачана руска одбрана одбила украјинску контраофанзиву.

Усред још једне оштре зиме, наводи Си-Ен-Ен, мишеви траже храну дуж линије фронта дуге 1.000 километара ширећи  тако болести и незадовољство.

Украјинка Кира нема шта није пробала како би се ослободила глодара – прскала је отров, амонијак, а чак се и молила. Али, мишеви су стално долазили.

“Имали смо мачку по имену Бусија, ​​која нам је у почетку такође помагала и јела мишеве. Али, касније их је било толико да је одбила. Мачка може да ухвати једног или два миша, али ако их има 70, то је нереално”, сведочи Кира.

Видео-снимци које су војници делили на друштвеним мрежама показали су размере заразе на линијама фронта. Мишеви и пацови се виде како се шепуре испод кревета, у руксацима, агрегатима, џеповима капута и јастучницама.

Извештаји с фронта подсећају на оне из Првог светског рата, када је гомилање отпада и лешева омогућило “рововским пацовима” да се брзо размножавају. Пацови су ноћне животиње и често су најактивнији док војници покушавају да се одморе, што изазива огроман стрес.

У Првом светском рату, популација пацова је порасла када је сукоб почео да стагнира. А, постоји бојазан да је се исто дешава и сада.

Истраживач у украјинском Националном музеју националне историје, Игор Загородњук, каже да је инвазија мишева делом последица тога што је овим животињама управо јесен врхунац репродукције, али и због последица самог рата.

“Озими усеви посејани у јесен 2021. године 2022. године на многим местима нису пожњевени и дали су издашне самосетве. Мишеви који су се ту хранили преживели су веома топлу зиму”, рекао је он, додајући да је рат растерао природне предаторе и овим глодарима омогућио да се слободније размножавају.

Осим што изазивају анксиозност и болест међу војницима, мишеви такође пустоше и војну и електричну опрему.

“Мишеви су жвакали све: радио, репетиторе, жице. Улазили су у аутомобиле и жвакали електричне инсталације, а жвакали су и резервоаре и точкове. Само у нашој земуници је штета износила 26.500 долара”, каже Украјинка Кира.

rt.rs
?>