Камате празне америчку касу: Трећина историјског дуга доспева следеће године

Суму трећине америчког дуга, око 7,6 билиона долара, која доспева на наплату у наредних 12 месеци, мораће да рефинансирају новим кредитима, али сада по много вишим каматним стопама

Годишње камате на дуг америчке владе су, према подацима Америчког бироа за економске анализе, близу рекордног и екстремно високог нивоа од чак билион (хиљаду милијарди) долара, а према анализи “Блумберга” прошлог месеца су већ достигле тај износ. Он се иначе удвостручио у протеклих годину и по дана и има удео од 15,9 одсто целокупног буџета за фискалну 2022. годину.

Због оволиког раста цене отплаћивања америчког дуга уштеде ће неминовно морати да се потраже на другим ставкама у буџету, од социјалних давања до одбране. Поврх тога, сва је прилика да ће идуће године ситуација бити и додатно погоршана, јер готово трећина америчког дуга, око 7,6 билиона долара, доспева на наплату у наредних 12 месеци. Ту суму ће морати да рефинансирају новим кредитима, али сада по много вишим каматним стопама.

Професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да је прва негативна чињеница да дуг расте и то темпом који до сада није забележен, а да “уље на ватру” додаје рочна структура тог дуга, која Америци не иде у прилог, јер добар део дуга има доспеће у наредних годину до две дана.

“Када дуг доспе на наплату, по основу краткорочних хартија од вредности, они морају инвеститорима да исплате главницу или номиналну вредност, на ону по којој доспева та обвезница. Значи да сада имају много већи издатак према инвеститорима.

Ситуација није оптимистична, зато што тај дуг мора да се “ролује”, односно да се обнавља са актуелним каматним стопама, које су на рекордно високом нивоу, између 4 и 4,5 одсто”, објашњава професор.

Он напомиње да ће трошкови дуга у виду камата само расти у наредном периоду, због тога што рочна структура није оптимално планирана и није равномерно распоређена на периоде од пет, десет или 30 година, већ доста тога гравитира ка краткорочним хартијама од вредности.

“То у преводу значи већи издатак за камате, али и неопходност да Америка настави да се задужује по тренутно неповољним стопама”, каже Никола Стакић.

Нова “замка” пред америчком привредом

Економиста Бранко Павловић за РТ Балкан наводи да Америка краткорочно не може ништа да уради, већ мора новим задуживањем да покрије старе дугове. Такође истиче, да ће та нова задуживања бити по неупоредиво већим каматама, него дугови које враћају.

“Њихово задуживање иде из два правца. Проблем је у томе што њихов систем, због буџетског дефицита, који је достигао 1.700 милијарди долара, генерише потребу за новим задуживањем, а с друге стране морају да узму нове кредите да би вратили дугове који ми доспевају, али сада за то плаћају много већу камату”, каже економиста.

Бранко Павловић указује да непрекидно гомилање дуга из различитих праваца, води ка томе да ће морати да дају све веће камате на државне обвезнице да би инвеститори уопште хтели да их купују. Ту је онда нова “замка”, јер ако дајете високе камате за државне обвезнице, онда ће инвеститори много мање финансирати све друго у привреди, јер им се више исплати да добију ту камату, него да улажу у привреду.

“То је заправо јако опасно, јер извлачи новац из реалних привредних токова. Остаје мање за финансирање привреде и она мора да понуди још већу камату, а то је онда оптерећује и тера у банкротство”, напомиње Бранко Павловић.

Црвена линија задуживања

Професор Никола Стакић каже да је тешко проценити где је црвена линија америчком задуживању, јер су САД у специфичној ситуацији због долара, који је резервна валута – где је крај томе, то нико не зна.

“Оно што је сигурно је да највећи инвеститори дуга полако смањују своје девизне резерве и повлаче се из долара. Америчка валута је и даље заиста неприкосновена, али се тај примат полако смањује између долара и других валута. Примера ради, Кина је извукла из Америке неколико стотина милијарди својих девизних резерви, Русија је то радила фазно, у претходних десет година и неке друге земље полако смањују своје пласмане”, наводи професор.

Он напомиње да Америка то може да ради све до оног тренутка док постоји поверење у амерички долар и америчку економију и додаје да нико не зна када је томе орочено крај.

Бранко Павловић указује да Америка улази у рецесију и инфлацију и процењује да ће то бити посебно опасно у другој половини следеће године, у финишу председничке кампање.

“Они ће опет ући у врло озбиљне економске проблеме и то ће трајати ко зна колико дуго. Да бисте се ухватили у коштац са проблемом, морате да смањујете буџетски дефицит, а то значи да Американе може баснословно да троши за здравство, војску…Да бисте то изменили, улазите у реструктурирање целог система, и несагледиво је како ће се уопште извући из целе приче”, наводи економиста.

Подсећа и да Америка практично више не може да користи ниједну од полуга на које се до сада ослањала  – штампање пара и нулте каматне стопе.

“Те мере су већ максимално искористили, а упркос томе имају овако лош резултат. То све иде низбрдо”, сматра Бранко Павловић.