Како се спроводи америчка блокада Ормуза и зашто не функционише већ првог дана?

Getty © Alones Creative

Само дан након што су Сједињене Америчке Државе увеле поморску блокаду Ормуског мореуза, први подаци са терена показују да мере Вашингтона не дају потпун ефекат.

Упркос појачаном војном присуству и претњама да ће бити заустављени сви бродови повезани са иранским лукама, најмање четири брода ипак су прошла кроз једну од најважнијих светских нафтних рута.

Како су танкери прошли упркос блокади

Подаци о праћењу бродова показују да су четири брода повезана са иранском трговином прошла кроз Ормуски мореуз након ступања америчке блокаде на снагу.

Један од њих је теретни брод „Кристијана“, који је након пристајања у иранској луци Бандар Имам Хомеини наставио пловидбу и прошао кроз мореуз.

Такође, танкер „Рич Стари“, који је под америчким санкцијама због трговине повезане са Ираном, кретао се из Шарџе у Уједињеним Арапским Емиратима и током ноћи прешао мореуз.

Још један санкционисани танкер, „Мурликишан“, пловио је из кинеске луке Ланшан ка западу и према подацима се након проласка налазио источно од иранског острва Кешм.

Четврти брод, танкер „Елпис“, испловио је из иранске луке Бушер и такође прошао кроз мореуз, иако је његова крајња дестинација остала непозната.

Стручњаци претпостављају да постоји могућност да су неки бродови користили технику лажног приказивања позиције, познату као „спуфинг“, како би сакрили стварне правце кретања.

Неки од ових бродова, према доступним информацијама, припадају такозваној флоти у сенци, која користи методе попут искључивања система за праћење како би избегла санкције.

Сателитски снимци указују да се око 20 бродова налазило у близини иранске обале са искљученим транспондерима, што додатно компликује праћење и контролу саобраћаја.

Америчка блокада – чему ово служи, а уз то и не ради

Иако је блокада формално на снази од понедељка поподне (16 ч по средњоевропском времену), начин њеног спровођења остаје нејасан и представља кључни изазов за америчке снаге – посебно у ситуацији када Вашингтон нема пуну подршку савезника.

Велика Британија и Француска одбиле су да учествују у америчкој блокади. Британски премијер Кир Стармер поручио је да не подржава ову меру, док је Емануел Макрон заузео резервисан став и дистанцирао се од једностране америчке одлуке.

Истовремено, Лондон и Париз покушавају да покрену алтернативни дипломатско-безбедносни оквир. Јелисејска палата је најавила да ће у петак у Паризу бити одржана конференција „мирољубивих земаља“, којом ће председавати управо Макрон и Стармер.

Трамп је још синоћ љутито говорио да му нико није потребан за блокаду Ормуза, те ће САД морати да се ослањају на сопствене капацитете.

Према писањима америчких медија, у операцији је ангажовано 15 америчких ратних бродова.

Међутим, главно је питање како ће ти бродови спроводити блокаду?

Према проценама аналитичара, стратегија Вашингтона не подразумева потпуно затварање мореуза класичним војним блокирањем, због ризика директног сукоба са Ираном.

„Не желе да шаљу своје ратне бродове сувише близу иранске обале, јер ће у том случају сигурно бити нападнути и потопљени“, објаснио је Френк Гарднер, дописник Би-Би-Сија за безбедност.

Уместо тога, највероватније ће користити сателитске и комуникационе податке за праћење бродова који излазе из иранских лука, након чега они могу бити пресретнути и контролисани на отвореном мору, укључујући и удаљене зоне попут Индијског океана.

„Бродови који пролазе кроз мореуз могу се суочити са интервенцијом касније, потенцијално било где у свету“, изјавио је Бјорн Хојгор, извршни директор компаније „Англо истерн“.

Иранске претње и могућа ескалација

Како је један од циљева да се блокира приступ иранским лукама, односно и долазни и одлазни саобраћај, Исламска Република одмах је одговорила упозорењем.

Иран је поручио да ће сваку америчку акцију сматрати непријатељским чином.

Члан Комитета за спољну политику и националну безбедност Алаедин Боруџерди изјавио је да ће амерички бродови који покушају да блокирају иранске луке бити послати на дно мора, називајући америчке потезе „војно неоснованом пропагандом“.

Техеран је додатно запретио да би у случају ескалације могао да одговори нападима на луке у региону, што би практично довело до обуставе поморског саобраћаја кроз Персијски залив и увукло више држава у сукоб.

„Све околне земље поново би, као и пре неколико седмица, биле мете ракетних напада“, наводи се у анализи Би-Би-Сија.

Ризици, последице и фактор звани Кина

Америчка блокада Ормуског мореуза носи неколико кључних ризика – енергетских и безбедносних.

Сваки озбиљан поремећај у снабдевању могао би довести до раста цена нафте и нестабилности на глобалном тржишту енергената. Цена сирове нафте за извоз у Европу већ је премашила 150 долара по барелу и могла би још да расте.

Други озбиљан ризик јесте да ионако крхко двонедељно примирје потпуно пропадне и да се поново разбукта рат који је на Блиском истоку претходних седмица однео стотине живота.

Напослетку, блокада коју спроводи САД могла би да буде иницијална каписла за ширење сукоба и у друге делове света. Због тога, у сваку озбиљну анализу улази још један фактор – Кина.

Кина је највећи купац иранске нафте и поставља се питање шта ће бити уколико Кинези одлуче да почну да прате неке од својих бродова.

Пекинг је већ оценио америчку меру као „опасну и неодговорну“, упозоравајући да она може угрозити безбедност пловидбе и додатно погоршати тренутну ситуацију.

Ова азијска земља има велику поморску базу у Џибутију, удаљену тек око 2.500 километара водених путева, због чега је способна на брзу и ефикасну реакцију.

„А онда сте у једној потпуно другој игри. Не између Ирана и САД, већ између САД и Кине“, закључио је Френк Гарднер.