Кад Викторија Нуланд донесе колаче, Кијеву се не пише добро: Први пут је био државни удар, а сада…

Викторија Нуланд, позната по томе што у Кијев долази са колачићима, као ономад уочи мајданског преврата, овог пута је у главни град Украјине стигла због претње војним ударом и како би одиграла улогу „арбитра и миротворца“ у великом сукобу између председника Украјине Владимира Зеленског и комаданта Оружаним снагама те земље Валерија Залужног.

У сваком случају, посете високе америчке званичнице Кијеву, по правилу, не доносе ништа добро, пре свега обичном украјинском народу, оцењује за Спутњик Јуриј Швидкин, заменик председника Комитета руске Државне думе за одбрану.

„Не искључујем могућност да се тренутно води унутрашња политичка борба у Кијеву између Зеленског и Залужног. Искрено говорећи, нас је баш брига што су Зеленски и Залужни постали противници. Њихово препуцавање нас не интересује, али је веома жалосно што о судбини обичног украјинског народа одлучују западни политичари који стижу с друге стране океана, као што је Нуландова, која је, добро се сећамо, својевремено на Мајдану делила колачиће“, каже Швидкин.

Заменица америчког државног секретара за политичка питања посетила је Кијев крајем јануара, по други пут од избијања сукоба, мада се она у том граду „прославила“ још 2014. године, када је показала велику бригу за демонстранте окупљене на кијевском тргу Мајдан који су – подразумева се, уз подршку Запада – рушили с власти легитимно изабраног председника Виктора Јануковича, па им је донела велику пластичну кесу пуну сендвича и слаткиша, због чега су је амерички новинари назвали “дама медењак”.

„Због тога украјински народ треба да прогледа. Русија се данас не бори против украјинског народа, већ против елите, против фашистичког, неонацистичког режима, који мора да буде свргнут. Дакле, овако оцењујем ову ситуацију. Самим тим, и Заслужни и Зеленски су противници против којих се боримо“, додао је Швидкин.

Нуландова је била један од кључних играча у раскиду веза између Украјине и Русије, али је и као поборница Хладног рата имала удео и у кварењу односе две светске суперсиле.

Одбрана Украјине пуна рупа
„Азија тајмс“ оцењује да Нуландова пожурила у Украјину да се тамо нађе у случају да ствари у Кијеву „крену по злу”, јер је Бела кућа уплашена да би Валериј Залужни могао да распореди војску и искористи је против Владимира Зеленског.

Њен задатак је био, оцењује азијски медиј, да постави Залужног на своје место и смири га, с обзиром да Зеленски планира да га смени.

Међутим, руски политиколози сматрају да су то нагађања и да је преурањено говорити о војном удару у Украјини, али оцене су да је ова посета Кијеву имала још један циљ – демонстрацију евроатлантске солидарности и солидарности Сједињених Држава са Украјином, у тренутку док тиња сукоб у Америци између републиканаца и демократа око помоћи Кијеву. Очигледно је да многи у Кијеву брину да ли ће САД дати ту подршку.

Током посете Кијеву, Нуландова је изјавила да Украјина јача своју одбрану и да руског председника Владимира Путина чекају „пријатна изненађења на бојном пољу“. Обелоданила је и да су амерички високопрецизни пројектили ГЛСБД „већ на путу“.

Москва сматра да САД и даље провоцирају кијевски режим да настави рат, а такође осуђује испоруку оружја Кијеву, истичући истовремено да то никако неће утицати на ток руске специјалне војне операције.

„Пођимо од чињенице да је Украјина територија која је под спољном контролом западних земаља, пре свега Сједињених Америчких Држава, а Нуландова је дошла како би покушала да делује као нека врста арбитра, миротворца, с обзиром на дешавања у елити, у врхушки неонацистичког режима. Друго, одбрана Украјине данас није нешто што пуца по шавовима, она је једноставно пуна рупа, а то да су Оружане снаге Руске Федерације преузеле иницијативу и врше притисак на Украјину више није тајна. И земље НАТО блока постале су очевици ових догађаја. Они такође често дају неке хистеричне изјаве о потреби хитне помоћи, како финансијске тако и војне подршке Украјини, јер наводно наша земља би могла и њих да нападне. Али, то је глупост. Апсолутно је јасно да Русија никада није била агресор, увек је бранила своје националне интересе, као и интересе својих савезника, у складу са спољнополитичком ситуацијом“, каже Швидкин.

Према његовим речима, руска специјална војна операција не би била покренута да се Украјина држала мировне позиције, да није подлегла провокативним акцијама Запада, да није послужила као платформа за агресивне акције против Русије.

„Дакле, долазак Нуландове, свакако не доноси ништа добро, посебно обичном украјинском народу, a наша земља је извршавала и извршаваће задатке које је врховни командант поставио оружаним снагама у оквиру специјалне операције и све док се не изврше ти задаци војна операција неће бити завршена“, истиче заменик председника Комитета Државне думе за одбрану.

Хоће ли Залужни бити смењен
На питање, како ће се по његовом мишљењу завршити ова борба између Зеленског и Залужног Швидкин каже:

„Тешко да ће Сједињене Америчке Државе и западне земље дати могућност Зеленском да уклони Залужног, који данас има велики ауторитет у оружаним снагама. Друго, ако уклони Залужног то ће још једном показати кризу у власти и Оружним снагама Украјине. Зато мислим да Запад једноставно неће дозволити да Зеленски уклони Залужног. Зеленски није самостална, независна фигура. Зеленски је у потпуности под утицајем САД и следи наређења која стижу с друге стране океана“.

Руски експерти оцењују да је главни разлог сукоба председника Украјине и главнокомандујућег Оружаним снагама те земље то што нико од њих не жели да преузиме одговорност за неуспех летње контраофанзиве.

Проблем је што нико у Кијеву не жели да преузме кривицу за неуспехе на фронту и расипање милијарди долара на америчку опрему и залихе.

У случају да Залужни поднесе оставку или буде разрешен дужности као његови наследници помињу се шеф украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов и командант Копнене војске Александар Сирски.

Руски експерти напомињу да је Буданов фаворит Зеленског, а његово име се повезује са терористичким нападима на Кримски мост, гранатирањем Белгорода и нападима на руска нафтна складишта.

Међутим, стручњаци указују и на то да га војска можда неће прихватити, баш као ни евенталну оставку Залужног, који ужива ауторитет у војсци и популарност у земљи.