„И у Трећем рајху је све почињало забранама“: Захарова одржала Борељу лекцију из историје

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је да забрана појединих руских медија у Европи представља „заштиту слободе говора“. Након тога је одреаговала званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова која је подсетила да је Европа већ једном следила ту логику.

„Забраном једног броја руских медија ми не нападамо слободу говора него је штитимо“, рекао је Борељ на конференцији о борби против дезинформација у Бриселу.

Како је истакао, ЕУ по том питању треба да делује „амбициозније“. Борељ је подсетио да у спољнополитичкој служби ЕУ већ делују механизми за откривање дезинформација и њихово сузбијање.

„Међутим, данас имам осећај да не радимо довољно, да треба да напредујемо. Треба да схватимо како су организоване те кампање за дезинформисање, да идентификујемо актере, изворе ширења”, рекао је он.

Такође је признао да Европска унија активно подржава независне медије, које у Русији називају страним агентима, јер „покушавају да кажу истину“.
„Ми смо на страни руских независних медија, заштитника људских права и цивилног друштва. Не могу да откривам детаље, али верујте ми – подржавамо их не само речима, него и у пракси“, рекао је дипломата.

Историја се понавља

Након изјаве Бореља о „заштити слободе говора“ од руских медија огласила се званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, подсетивши да је Европа већ једном следила ту логику.

„У Трећем рајху су забрањивали књиге – око 300 аутора. Међу њима су били Ерих Марија Ремарк, Карл Маркс, Сигмунд Фројд, Анри Барбус, Џек Лондон, Максим Горки и многи други. И тада је све почело са забранама, паљењем књига, а завршило се спаљивањем људи јер су књиге – одштампане мисли, а људи су мисли које оживљавају“, подсетила је Захарова.

Да би оправдали забране нацисти су запалили Рајхстаг што је омогућило почетак репресија против политичких противника. Тада су и кренули са паљењем књига, а након тога, додала је Захарова, сваки новинар Рајха морао је да приступи Нацистичкој партији како би могао да настави да професионалном делатношћу.

„Иначе, Борељу ће бити интересантно да су управо након паљења Рајхстага нацисти први пут оправдали ‘забране’ ‘заштитом’. Указ председника Рајха ‘О заштити народа и државе’, усвојен одмах после паљења, створио је предуслове за забрану слободног политичког живота у Немачкој. Касније су то реторичко средство, које је Борељ сада употребио, и одговарајућа правна пракса више пута коришћени у Трећем рајху“, навела је Захарова.

Прошле су деценије и ти закони у Немачкој су укинути, а некада забрањене књиге нису само поново „дозвољене“, него су „како би искупили грехе“ почели да обележавају Дан књиге у знак сећања на паљење књига 1933. године, додала је портпаролка.

„Управо је наш војник тада вратио Европи људски облик. Историја је циклична – данас се наши поново боре са том мизантропском логиком“, закључила је Захарова.
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све тежа. Европски парламент је још у новембру 2016. године усвојио резолуцију у којој су агенција Спутњик и телевизија РТ наведени као главне претње којима се потребно супротставити.