ХИЉАДУ ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА СВЕТОГ КНЕЗА ВЛАДИМИРА: Светац крстио Русе

Фото: Политика, А. Васиљевић

Фото: Политика, А. Васиљевић

Када се Швеђанима покварио компас, како у шали каже старешина подворја Руске православне цркве у Београду, Виталиј Тарасјев, па су кренули ка Русији, Александар Невски усрдно се молио Светом кнезу Владимиру Кијевском за помоћ.

Био је то 13. век, време крсташких ратова, али су шведски крсташи уместо пут Јерусалима, кренули ка Русији. С молитвама упућеним Светом кнезу Владимиру, Александар Невски успео је да одбије напад опремљеније шведске војске, прича отац Виталиј. Он препричава тај давни догађај у години када Руси славе хиљаду година од упокојења Светог кнеза Владимира, једног од најпоштованијих руских светитеља. Он је запамћен по томе што је крстио Русе, односно многобожачка словенска племена која су живела на простору који је данас канонска територија Руске православне цркве.

– Светог кнеза Владимира његова бака, кнегиња Олга, васпитала је у хришћанском духу. Када је дошао на власт имао је хришћанску духовну основу и када је требало да бира религију за себе и своје поданике, послао је емисаре у разне религиозне центре, између осталог и у Цариград. Управо емисари који су се из тог града вратили, били су одушевљени оним што су видели и доживели за време патријаршијске литургије у Храму Свете Софије. Тако је Свети кнез Владимир одлучио да се крсти и потом да организује крштење својих поданика. Он је крштен у древном грчком граду Херсонесу, који се налази у континенталном делу Крима. Затим је јавно позвао целокупан народ да приђе крштењу, јер је тада био обичај да које је вере владар, те вере буду и његови поданици. Историчари су чак записали да је изрекао да онај ко не дође на крштење постаје његов непријатељ. Имао је, дакле, јако убеђење да је то исправан чин – наводи отац Виталиј Тарасјев.

Како каже, данас готово да нема руског православног дома или цркве без иконе овог светитеља. Хиљадугодишњица његовог упокојења обележиће се и у Русији и у Србији. Руска православна црква организоваће у Москви тим поводом свечаност од 25. до 29. јула и на њу су позвани представници свих православних помесних цркава. У Подворју руске цркве у Београду, у храму посвећеном Светој Тројици, на Духовски понедељак после литургије биће служен молебан Светом кнезу Владимиру. Силазак Светог духа на апостоле је и слава ове цркве и по традицији, од када је основана Руска црква у Београду 1924. године, дан касније, на Духовски понедељак у њој служи српски патријарх, па ће тако бити и овог пута.

– У част Светог Владимира и његовог празника припремили смо и пригодна издања РПЦ као дар његовој светости патријарху Иринеју. Иначе, богослужења у Руској цркви су на црквенословенском језику, последња редакција је из 18. века, тако да ни богослужбени језик не представља препреку међу Русима и Србима. Тако и Срби долазе у ову цркву и моле се заједно са нама. Тек последњих година неки краћи делови службе, као што је читање Светог писма, читају се на руском савременом језику – објашњава отац Виталиј.

Јубилеј везан за великог руског светитеља обележиће Руска црква у Београду и објављивањем научног зборника у којем ће своје радове о Светом кнезу Владимиру сабрати научници из Русије и Србије, историчари, филозофи, археолози, као и теолози. Зборник, за чије објављивање отац Виталиј каже дугују посебну захвалност Дирекцији Владе Србије за односе са црквама и верским заједницама, биће представљен у октобру у Руском дому у Београду.

Политика

Тагови: , , ,