Групишу се екстремисти и специјалци: Украјинско буре барута сваког часа може да пукне

фото: © AFP 2021 / VOLODYMYR SHUVAYEV

Украјина је постала право буре барута, које сваког часа може да експлодира. У Донбас су стигли екстремисти „Десног сектора“, организације која је забрањена у Русији.
Медији, такође, тврде и да је Канада послала у Украјину мањи контингент специјалаца, под образложењем да је тај корак део напора савезника НАТО у циљу „спречавања руске агресије и исказивања подршке украјинске владе“.
Дипломатски саветник шефа Луганске народне републике Родион Мирошник, говорећи о доласку екстремиста „Десног сектора“ у Донбас, упозорава на могуће провокације. Он оцењује да је ситуација експлозивна пошто јединице радикала заузимају положаје на линији фронта.
„Они су у саставу оружаних формација Украјине. Како у оквиру Оружаних снага Украјине, тако и унутар Националне гарде постоје групе које отворено користе симболе неонацистичких организација. Они користе сваку тензију да би начинили неки корак који у конкретној ситуацији може да делује као детонатор. По правилу не слушају команду и могу предузети оне мере које се не могу занемарити и на које се мора одговорити. Стога је појава оваквих снага на линији контакта веома експлозивна“, упозорио је Мирошник.
Коментаришући написе да је Канада послала у Украјину одред специјалних снага „због заоштравања између НАТО-а и Русије“, руски експерт Дмитриј Журављов каже да је таква одлука канадских власти била очекивана, с обзиром на то да је украјинска дијаспора веома јака у Канади и да су то углавном потомци Степана Бандере, вође Организације украјинских националиста и једног од главних покретача стварања њеног војног крила, Украјинске устаничке армије, чији је циљ био борба за независност Украјине.
„Tа дијаспора врши притисак на канадске власти, а оне су принуђене да се, такорећи, повинују јавном мњењу. Стога је Канада спремна да иде на то — треба да реши своја унутрашња политичка питања, док је за украјинске власти свака страна војска добра, јер се Кијев нада да ће их те трупе заштитити од ‘страшне Русије’ и од сопственог гладног становништва“, каже Журављов.
Раније је канал Си-Би-Си јавио да је Канада упутила у Украјину 200 војника као помоћ у обуци локалних снага безбедности, а медији наводе да задатак специјалних снага укључује и евакуацију канадских дипломата у случају заоштравања ситуације у Украјини. Журављов оцењује да цела ова ситуација јасно показује ко се заправо спрема за агресију, а то како истиче, свакако није Русија.
„Агресија слона на зеца је немогућа. Војно смо надмоћнији да бисмо се припремали за агресију на Украјину, али се зато Украјина спрема за рат. Штавише, украјинске елите добијају бенефиције, разне материјалне донације, јер за несрећну Украјину која се брани од ‘страшне Русије’ Запад је спреман да уради много тога што никада не би урадио само за Украјину“, закључио је политиколог.
Западни званичници и медији додатно подгревају приче о наводној руској инвазији на Украјину тврдећи да Русија спрема упад са територије Белорусије, те да предстојеће заједничке руско-белоруске војне вежбе „Савезничка одлучности 2022“, планиране у фебруару, могу послужити Москви као изговор за напад на Украјину са севера.
Руски војни експерти категорично одбацују такве спекулације, истичући да је са снагама које не прелазе 13 хиљада људи, немогуће извршити озбиљан напад на Украјину са територије Белорусије. Осим тога, како додају, све те трупе су на полигонима за обуку у различитим регионима земље, док озбиљна офанзива захтева концентрацију трупа и њихово компактно распоређивање.
Такве изјаве америчког Стејт департмента стручњаци виде као део информационе кампање како би се оправдале могуће акције Запада у случају војног сукоба између Русије и Украјине. Како објашњавају, са оперативне тачке гледишта, такав напад са севера би имало смисла извести само ако украјинске трупе започну рат у Донбасу, како би се „одсекла“ групације Оружаних снага Украјине у том правцу од главног дела војске с циљем њиховог даљег елиминисања.

Кују се планови „обуздавања Русије“

Иначе, уочи пута у Женеву где ће се, 21. јануара, састати са Сергејeм Лавровим како би размотрили питање „рата и мира“ амерички државни секретар Ентони Блинкен „скокнуо“ је до Кијева како би са тамошњим властима размотрио методе „обуздавања Русије“.
Запад упорно наставља да спинује приче о руској инвазији на Украјину, а да би поткрепио те тврдње пласиране су и гласине о евакуацији руских дипломата из Кијева, што је Москва негирала. Истовремено, Русију оптужују да гомила трупе на граници са Украјином. Москва упорно понавља да Русија никога не намерава да напада и да је пракса померања војске на руској територији — суверено право земље, а да Запад све то користи као изговор за даље ширење на Исток.
Због тога је руски председник Владимир Путин затражио писане, правно обавезујуће, гаранције Запада да се неће даље ширити према руским границама и да у том делу Европе неће распоређивати наоружање.
Руски експерт Богдан Безпаљко сматра да тајминг посете америчког државног секретара Украјини није случајан — Москва чека директан одговор Вашингтона на своје предлоге о безбедносним гаранцијама, а очекује се и састанак шефова дипломатије Русије и САД у Женеви на коме би требало да размотре могућности дипломатског решавања сукоба око Украјине.
„Током Блинкенове посете Кијеву вероватно ће бити дате даље инструкције. Посета, између осталог, означава још један од дипломатских потеза да се изврши притисак на Русију како би је приморали на уступке. Блинкенова посета је демонстрација подршке САД курсу Украјине и конфронтације са Русијом. Овде нема ничег новог. Очигледно је да је курс који су Американци сада изабрали као основни ‘обуздавање’ Русије и то ‘обуздавање’ спроводе, користећи Украјину као оруђе. Опет ће говорити о наводним покушајима Русије да изврши инвазију на Украјину, а ту земљу ће Американци наставити да наоружавају. Све то ће се одвијати паралелно са преговорима САД и НАТО-ом са Русијом“, каже Безпаљко.
Политиколог Максим Жаров сматра да се у основи антируске кампање, коју већ пола године воде САД и НАТО, крије покушај да се украјински председник Владимир Зеленски сачува на власти. По његовом мишљењу, позиција Вашингтона у преговорима са Москвом сада умногоме зависи од исхода Блинкенове данашње посете Кијеву и сутрашње Берлину.
„Ако успе да стабилизује позицију Зеленског у договору са Немачком, онда ће, мислим, спласнути антируска хистерија око наводно предстојеће ‘инвазије’ на Украјину“, сматра Жаров.
rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић