“Глобал тајмс”: Демонстрације у Француској показују негативне аспекте западног модела развоја

Француски протести су последица неодрживог економског модела заснованом на услугама, наводи кинески портал

Насилне демонстрације харају широм прелепе Фрацуске, током којих је запаљено више од 1.350 аутомобила. Несмотрена реакција једног француског полицајца отворила је Пандорину кутију и постала окидач за експлозију накупљеног незадовољства.

Француска влада је 1. јула ангажовала 45.000 полицајаца, који располажу чак и са лаким оклопним возилима, како би покушали да одрже јавни ред и мир.

Зашто поносни француски народ исказује такву агресивност и непријатељство? Од протеста “жутих прслука”, преко демонстрација против пензионе реформе до најновијих немира узрокованих расном дискриминацијом, Француска се налази на још једном таласу друштвеног незадовољства, пише кинески “Глобал тајмс”.

Након демонстрација, француски и европски медији су, као и раније, убрзо почели да износе потенцијална решења. Неки предлажу реформу полицијског система, како би се изашло на крај са расном дискриминацијом, док други покушавају да пронађу решења за све веће разлике између богатих и сиромашних и пораст незапослености.

Ипак, већина тих “лекова” не представљају ништа ново и иновативно, наводи кинески медиј. Препознавање француског проблема мора узети у обзир и контекст глобализације.

Глобализација је еволуирала од трећег таласа информатичке на четврти талас револуције повезане са вештачком интелигенцијом, која је донела нове промене. Међутим, постиндустријализација доноси нове и комплексније проблеме, што доводи до тога да се стара решења више не могу примењивати како би се са њима изашло на крај.

Најзначајнији индикатор постиндустраијализације је прелазак са националне економије засноване на индустријској производњи на ону засновану на услугама.

Како наводи кинески научник Ћијан Чендан, прва промена, током које се пољопривреда замењује индустријом, сматра се значајним напретком у људском развоју. Наредна промена, која укључује прелазак са производње на сектор услуга као окоснице националне привреде, такође се сматра напретком.

Ипак, то не мора нужно да буде тачно. Напуштање “праве економије” и прелазак за услуге, до ког је дошло у развијеним светским привредама, не само да није одрживо, већ је довело до неуједначеног светског развоја и започело талас противљења глобализацији, наводи “Глобал тајмс”.

Ефекти индустријализације у земљама у развоју, убрзавање “аутсорсинга”, глобална пандемија и избијање руско-украјинског сукоба појачали су ефекте тих неуједначености. Сектор услуга не може да попуни “дубоку рупу” незапослености изазвану смањеном производњом, нити може да одржи себе независно од производног сектора.

Такви ефекти економског успоравања се убрзавају, док се негативне последице преливају на средње и ниже класе. Они више немају наде да ће пронаћи стабилно запослење, повећање зарада и срећне породице.

Демонстрације које се тренутно дешавају у Француској на први поглед делују као да су усмерене против институционалног расизма. Ипак, протест је на улице извео огроман број углавном младих људи, међу којима су многи наоружани. Они се буне против друштвене неправде.

Када фрустрација прожима атмосферу, само је питање времена када ће се она запалити, наводи “Глобал тајмс”.

Зашто Француска? Реч је о једној од првих земаља у западном свету које су прошле кроз индустријализацију, али која је у међувремену накупила много проблема карактеристичних за постиндустријални свет. Како би проширили перспективу, потребно је посматрати протесте из 1968. године као окидач друштвеног хаоса.

Демонстрације 1968. године представљају значајан тренутак у западној политичкој мисли. Од тог тренутка, западна омладина све више пажње посвећује личној слободи и разноликости, преиспитујући традиционалне каријерне путеве, породичне моделе и начине живота. Та врста промене има исте корене као и антиглобалистички тренд који се појавио касније, наговестивши све отворенију борбу против глобализације.

Након економске кризе из 2008. године, развијени свет је све све више пажње обраћао на разлике између богатих и сиромашних, као и на смањење незапослености. Такво расположење убрзо се окренуло ка покушајима да се производња врати у развијене земље, након чега је уследио наратив о томе како су “они (земље у развоју) украли наше послове” и потреби за “смањењем ризика”, која је усмерена против кинеске производње.

Док гледамо у будућност, чини се да је реализација поновне индустријализације далеки сан – зато морамо бити свесни онога што се дешава у Француској.