Глазјев: Русија има могућност да већ од 2021. бележи кинеске стопе раста

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Вячеслав Прокофьев/ТАСС

Економиста, академик Руске академије наука, министар за главне правце интеграције и макроекономију Евроазијске економске комисије Сергеј Глазјев је на конгресу новог друштвеног покрета „Царград“ рекао да је уверен да Русија може да искористи такозвани период светске прерасподеле у своју корист.

Посебно се осврнуо на нову глобалну поделу света и учешће Русије у ономе што се догађа:

“Данас се у условима пада Сједињених Држава и Европе појављује нови лидер – југоисточна Азија, где Кина све више јача своју позицију. Опоравивши се од пандемије коронавируса, Кинези су већ обновили своју снагу у економији. Али, и Русија би могла да има економски раст од најмање осам одсто годишње већ од 2021. године”, сигуран је Сергеј Глазјев. На крају крајева, ми имамо своје предности које се морају искористити, каже он.

“Имамо све могућности за скок. Имамо огромно искуство: били смо први на свету ко је применио стратешко планирање! Код нас постоји велики научни и технички потенцијал. Постоје стваралачки обдарени људи. Постоји разумевање тржишних механизама. Постоји интелектуални потенцијал. А ту су и огромни природни ресурси који се не смеју извозити непрерађени. Морамо организовати високотехнолошку производњу са интегрисаном прерадом сировина. Ако успемо да све ове елементе наших стратешких предности сјединимо у једну стратегију убрзаног развоја, следеће године ћемо постићи стабилан економски раст од најмање осам одсто годишње”, уверен је познати економиста.

Али, није довољно уздати се у чиновнике, опоменуо је академик РАН. Не можемо се ослонити на бирократе који у Централној банци обрћу трилионе рубаља:

„Ми сами морамо активно да утичемо на социјално-економску политику која се води у земљи. Имамо научнике, специјалисте који разумеју управљање економијом у складу са савременим стандардима светског економског поретка који настаје. Постоје инжењери, предузетници који су спремни да комбинују конкурентске предности да би створили успешну производњу. Можда у друштву нема довољно разумевања. Стога је ширење наших активности и формирање такве слике будућности, која оличава огромну снагу симбола Царграда, најважнији задатак који треба да нас инспирише“, нагласио је у свом говору Сергеј Глазјев.

Током конгреса одржаног у Москви, одлучено је да се на бази удружења “Двоглави орао” створи нови друштвени покрет “Царград”, у који су се ујединиле руске православне организације. За председника “Царграда” је изабран оснивач истоимене православне телевизије Константин Малофејев, а међу члановима Врховног савета покрета су академик Сергеј Глазјев, философ Александар Дугин, депутати Државне Думе Олег Нилов и Николај Земцов, бивши државни тужилац Јуриј Скуратов, митрополит Ставропољски Кирил, муфтија духовног сабрања муслимана Русије Аљбир Крганов, публициста Сергеј Михејев и многе друге угледне личности.

Као главне задатке “Цариграда”, учесници конгреса су утврдили „заступање интереса руског народа, борбу против русофобије, уједињавање свих здравих снага руског друштва под покровитељством “Царграда”, спровођење „руских амандмана“ на Устав од 1. јула 2020. године, очување народа, заштиту традиционалне породице, очинства, материнства и детињства, учешће у формирању државне културне и образовне политике, као и заштиту традиционалних вредности руског народа“.

Standard.rs, Факти

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.