ГАДАФИЈЕВЕ МИЛИЈАРДЕ И ДАЉЕ У ЗАПАДНИМ БАНКАМА: Писмо белгијског министра открива ллицемерје Запада

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: kurir.rs

Белгија је затражила од Либије да измири дугове белгијским фирмама из Гадафијеве ере, док је истовремено повец́ала изгледе за омогуц́авање исплата из средстава замрзнутих санкцијама, открива писмо министра спољних послова Дидијеа Рејндерса.

Белгијска влада је под све вец́им притиском да објасни зашто је омогуц́ила више стотина милиона евра, а можда и преко милијарду евра у каматама да оду непознатим примаоцима са замрзнутих рачуна у Бриселу који су припадали режиму Моамера Гадафија, срушеног и убијеног 2011. године.

Процењено је да је око 16 милијарди евра Гадафијевог новца било на замрзнутим рачунима.

УН су у септембру закључили да је Белгија прекршила закон допуштањем таквих исплата, које су извршене између 2012. и 2017. године.

Једно могуц́е објашњење за одлуку Белгије појавило се у среду након што су Политико и белгијски медији дошли у посед писма из 2012. године, у којем је Рејндерс либијској влади навео да жели да се испалте рачуни белгијским компанијама након што је споменуо могуц́ност деблокирања замрзнутих рачуна.

Рејндерс је писао министру спољних послова Белгије Ахуру Бен Кајалу да су белгијске трупе помогле у ослобађању Либије и да „у том духу“ сада жели да га обавести о либијској имовини у Белгији. Он је указао на техничку могуц́ност „ослобађања“ ових замрзнутих средстава, а затим је навео дугове низу белгијски компанија, укључујуц́и произвођача оружја „ФН Херстал“ и још једној компанији у сектору одбране.

У писму од 1. августа 2012. Рејндерс објашњава Бен Кајалу да постоји „формална могуц́ност“ према законима ЕУ о санкцијама „да се ослободе замрзнута средства за, између осталог, хуманитарне циљеве.“

Рејндерс је приложио листу од скоро 30 милиона евра за неисплац́ене рачуне за осам белгијских компанија.

„Да бих измирио ове заостатке, био бих вам захвалан ако бисте могли да ми доставите налоге за плац́ање за сваки појединачни уговор. То ц́е несумњиво побољшати услове везане за финансирање извоза и олакшати даље комерцијалне активности између наше две земље“, пише он.

Нејасно је, међутим, да ли је било који део новца који је Белгија на крају ослободила из либијских рачуна употребљен за плац́ање тих специфичних дугова. Дејвид Марешал, портпарол Рејндерса, изјавио је да министар нема сазнања о било каквој одлуци о одмрзавању средстава или да ли су исплац́ена белгијска предузец́а.

Из компанија које су наведене у писму, за сада нико није потврдио да им је Либија исплатила дуговања.

У писму које је 12. фебруара ове године упутио Ерику ван Ромпеју, председнику Одбора за финансије белгијског парламента, Рејндерс је одбацио сваку везу између одмрзавања средстава и дугова према фирмама у Белгији. Он је такође покушао да пренесе одговорност на министарство финансија.

„Желим да скренем вашу пажњу на чињеницу да је ово писмо написано током периода и у контексту у којем је, у складу са важец́им правилима, проучавана могуц́ност да се та средства одмрзну за хуманитарне пројекте у корист либијског становништва. Међутим, то је захтевало сарадњу либијских власти. Такође сам искористио прилику да још једном поновим да замрзавање или ослобађање средстава у Белгији спада у надлежност министра финансија“, написао је Рејндерс о спорном писму.

Појава Рејндерсовог писма из 2012. године је најновији развој у текуц́ој домац́ој и међународној борби око средстава која припадају Либијској инвестицијској управи (ЛИА), али која се налазе у Белгији.

Прошле године, панел експерата УН за Либију изјавио је да Белгија крши међународне санкције којима је погођена имовина која је некада била у власништву Гадафија, тако што је исплаћивала камате и друге зараде од ових рачуна. Панел је рекао да с обзиром на нестабилност у земљи, спорова око ауторитета ЛИА и недостатка механизма надзора, одмрзавање новца „могло би да доведе до злоупотребе и злоупотребе средстава“.

Збуњеност око правног статуса режима санкција ЕУ Либији претворила се у спор око тога да ли је ослобађање новца било у складу са међународним правом.

Док је Гадафијево богатство требало да буде чувано за либијски народ док се ратом разорена држава не стабилизује, документи које је прегледао Политико показују да су у протеклим годинама са замрзнутих рачуна у Бриселу исплаћиване камате на рачуне у Луксембургу и Бахреину.

Камата је отишла на рачуне који припадају ЛИА, сувереном фонду земље, основаном 2006. године.

Након интервенције под вођством НАТО-а која је срушила Гадафија, који је убијен у октобру 2011. године, у земљи практично влада безвлашће, па није јасно ко сада руководи овом агенцијом и ко добија новац који стиже на њене рачуне.

Две групе тврде да су званична влада у Либији: Она из Триполија коју подржавају Уједињене нације и још једна са седиштем у источној луци Тобрук, коју подржава војска. Обе фракције су именовале шефове фонда ЛИА.

Да ствар буде још компликованија у Триполију постоје два човека која тврде да су законити челници фонда.

Политико је контактирао адвокате, консултанте, бившег шефа ЛИА и оне који тврде да су садашњи челници овог фонда. Нико није могао да објасни ко је, ако је ико, од ривала који тврде да су шефови ЛИА, могао да приступи милионима који су исплаћени из Белгије.

Политико и Курир

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.