ФУКУЈАМА ОПЕТ БРИЉИРА: Повратак Трампа би Русији решио све проблеме

Френсис Фукујама (фото: Maurizio Brambatti/ANSA via AP)

Френсис Фукујама најпознатији је по својој књизи Крај историје и последњи човек у којој износи тезу да је либерална демократија капитализам слободног тржишта последња фаза друштвене еволуције.

Власти у Москви су крајем јуна забраниле том америчком политикологу и филозофу улазак у Русију. Фукујама је дао интервју за Дојће веле само неколико дана након што се придружио саветодавном одбору Међународне фондације за борбу против корупције руског дисидента Алексеја Наваљног који је тренутно у затвору.

На списку сте људи којима је забрањен улазак у Русију. Како се због тога осећате?
– Част ми је што сам на том списку. Сви важни страни критичари Русије и руске инвазије на Украјину су стављени на тај списак и питао сам се у ствари зашто им је толико требало да дођу до мене.

Због чега сте недавно приступили одбору Међународног фонда за борбу против корупције?
– Ја сам велики поштовалац Алексеја Наваљног, упознао сам га у Варшави 2019. Корупција је велики проблем у Русији и широм света, и веома сам срећан што могу да подржим његову фондацију на било који начин.

Руски председник Владимир Путин недавно је, говорећи о рату у Украјини, изјавио: „Тек смо почели”. Да ли мислите да блефира?
– Мислим да лаже, као и о многим стварима. Западни војни аналитичари који прате акције руских снага приметили су да се Русија тренутно суочава с веома озбиљним недостатком људства. Такође, изгубили су око трећину снага с којима су првобитно планирали да поразе Украјину. Процене руских жртава су непрецизне, али вероватно је да имају око 20.000 мртвих и можда око 60.000 рањених. Поврх тога, ту су и ратни заробљеници. За земљу величине Русије, то је заиста прилична војна катастрофа.

С обзиром на то да су Руси остварили веома маргиналне успехе за два месеца откако су почели да се фокусирају на Донбас, ја заправо мислим да они немају много резерви и да Путин блефира када каже да нису ни почели.

Шта мислите да би могла да буде успешна стратегија за Украјину?
– Најреалнија стратегија у овом тренутку јесте фокусирање на југ, поновно отварање приступа Украјине Црном мору заузимањем Херсона и других лука на Азовском мору. То је важније од Донбаса. Мислим да ће враћање Донбаса бити прилично тешко изводљиво у наредних неколико месеци, али прави напредак на југу могао би да буде видљив до краја лета. За Украјину је заиста веома важно да поврати тај приступ мору, тако да може да настави извоз својих пољопривредних производа из црноморских лука и прекине руску блокаду Одесе.

На који начин би се ситуација променила ако би Доналд Трамп поново био изабран за председника САД?
– Уколико се Доналд Трамп врати 2024. године, то ће решити све проблеме Русије, јер је он очигледно посвећен повлачењу САД из НАТО. Русија би постигла своје главне циљеве једноставно том променом у америчкој политици. Зато мислим да је заиста важно да Украјина постигне неки напредак и током лета поврати војни замах, јер јединство на Западу зависи од оних људи који верују да је могуће војно решити тај проблем у блиској будућности. Ако они почну да осећају да се Украјина суочава са застојем који се продужава унедоглед, онда мислим да ће јединство почети да се урушава и да ће бити све више позива Украјини да се одрекне територије како би зауставила рат.

Како видите Русију у широј глобалној перспективи? Какав је то политички режим?
– Више од било чега другог, она у овом тренутку заправо личи на нацистичку Немачку. Њена једина идеологија је нека врста екстремног национализма, али мање развијена од нацистичке. То је такође веома слабо институционализован режим – све се врти око једног човека, Владимира Путина, који контролише све велике полуге моћи.

Ако то упоредите с Кином, може се рећи да је веома, веома различита. Кина има велику Комунистичку партију са 90 милиона чланова, има доста унутрашње дисциплине. У случају Русије нема те врсте институционализације и због тога не мислим да је то стабилан режим. Нема јасне идеологије коју он може да шири ван земље и сматрам да су у том режиму једноставно људи који из различитих разлога не воле Запад.

Након 30 година од ваше књиге о крају историји, да ли имате нова схватања о том концепту?
– Налазимо се у другачијој ситуацији од оне у којој смо били пре 30 година. У последњих неколико година дошло је до назадовања демократија широм света, укључујући САД и Индију, и неке друге велике демократске земље. Али прогрес у историји никада није био линеаран. Преживели смо огромне неуспехе 1930-их, имали смо велике застоје 1970-их, с нафтном кризом и инфлацијом.

Ипак, идеја историјског прогреса није мртва. Понекад има застоја, али основне институције и идеје су јаке. Опстале су веома дуго и очекујем да ће и даље опстати.

Колико рат у Украјини и друге горуће политичке кризе засењују глобалнију и опаснију климатску кризу?
– Очигледно је да је краткорочна потреба за енергентима довела до оживљавања фосилних горива и успорила напредак ка смањењу емисија угљен-диоксида. Али, то је привремени застој. Мислим да се оба та проблема морају решавати, није то избор између једног или другог. Заиста се оба морају схватити озбиљно. Али климатска криза се постепено погоршава и остаће са нама и за будуће генерације. Зато не мислим да је чињеница да се сада крећемо уназад нужно и коначна позиција у којој ћемо завршити.

 

Аутор Михаил Бушујев

standard.rs, Дојче веле