„Европска јесен“ добија на замаху – народ се пита где му одлазе паре

Грчка неће бити последња земља на коју се шири талас протеста, за очекивати је да се и у другим државама слично деси, питање је само у којој мери. Постоје најаве да ће им се Хрватска и Аустрија такође придружити, тако да можемо да очекујемо да ће ово бити заиста нека врста „Европске јесени“.

Овако истраживач студија безбедности Никола Вујиновић тумачи развој догађа у Европи, коју су захватили протести и нереди. После Француске и Италије , које су највише погођене насилним демонстрацијама, протести различитих интензитета јавили су се и у Белгији, Немачкој, Португалији, Албанији и однедавно у Грчкој.

Њихов заједнички именитељ и суштински узрок, не рачунајући Албанију, јесте квалитет живота грађана, каже наш саговорник. Он додаје да је Албанија посебан случај и да нема претерано везе са осталим протестима који се шире Европом, сем што се одвијају у исто време. У тој земљи протест је, констатује Вујиновић, директно усмерен против власти Едија Раме, док у свим осталим европским државама не постоје директни позиви на оставке и ванредне изборе.

Узрок је квалитет живота, а оно што ће бити епилог јесте оно што увек буде епилог у европским државама након што дође до оваквих побуна – естаблишмент ће да поклекне и да донесе одређене одлуке које ће краткорочно испунити потребе незадовољних грађана. То ће можда бити увођење ограничења кирија код стамбених проблема, олакшавање функционисања образовних установа или нешто сасвим треће, међутим, на дуге стазе остаће исти проблеми, каже Вујиновић за Спутњик.

Сви ови проблеми, тврди он, последица су структурног проблема у Европи, а то је проблем финансија и проблем економије . Европска унија се одрекла јефтиних руских енергената, самим тим мора да повећа цене енергената како би имала довољно за квалитет живота својих грађана, а с друге стране, жели веће инвестиције у наменску индустрију и уопште у одбрану, како би се одбранили од некакве „руске претње“.

Према његовим речима, овде је реч тек о првом и основном нивоу разлога за протест, на који се касније надовезују проблеми имиграције , односа унутар тих друштава и њиховог финансирања из пара пореских обавезника.

Постоји ли трајније решење?

Мазање очију јавности краткорочним решењима могло би чак да изазове и веће незадовољство и бес код побуњених људи, те наш саговорник каже да трајније решење подразумева ударац у сам узрок проблема.

Француска влада ће, сматра он, донети неко решење, капитулираће и одустаће од одређених уштеда које је планирала, а које су задирале у фондове за образовање. То ће краткорочно смирити протесте, али дугорочно се проблем наставља, објашњава Вујиновић. Више неће постојати могућност да се ствари „испеглају“ тако лако, будући да је Француска у огромним дуговима, одмах иза Италије и Грчке. Трајније решење, како каже, лежи у проналажењу друштвеног консензуса.

Потребан је конкретан друштвени консензус у вези са тим како ће се јавне финансије користити и какав је утицај грађана на прављење буџета. Државе Европске уније и грађани Европске уније веома су изиритирани чињеницом да они немају утицаја на то како ће се њихов сопствени новац трошити и како ће буџет да им изгледа. Стижу захтеве из Белгије и Француске у којима јасно стоји да људи просто желе да утичу на то како ће се трошити јавне финансије. Управо ту долазимо до проблема, јер њихов новац „мора“ да се потроши на рат у Украјини, наменску индустрију и друге ствари за које они никада нису гласали. Просто, људи желе да имају глас, а не да уместо њих одлучују одређене елите.

Док се не реши тај системски узрок, трајног решења неће бити, сматра наш саговорник, само ћемо имати циклусе протеста који ће се понављати, јер ће краткорочна решења која се донесу у једном тренутку постати неупотребљива. У буџету за 2027. годину у Француској можете да нађете новац за образовање, али тог новца више неће бити 2028. и опет ћемо се наћи у истој ситуацији, тврди Вујиновић.

Европска јесен

Ситуација у Европи слична је Арапском пролећу из разлога што показује сву моћ друштвених мрежа, каже наш саговорник. Поменути проблеми су хронични и системски широм Европске уније, а када су људи путем друштвених мрежа видели на који начин се одређени грађани на одређеној територији понашају и на који начин се боре за своја права, одлучили су да им се придруже.

Можемо очекивати да дође до неке врсте „Европске јесени“, с тим што заиста сумњам да ће доћи до последица какве су уследиле након Арапског пролећа. Арапско пролеће је суштински потпуно променило географију и Блиског истока и Северне Африке. Сумњам да ће овде бити тако, међутим, највероватније ћемо видети капитулацију естаблишмента, владајућих елита, великих партија, и јачање конзервативних снага које су непријатељи естаблишмента. Ту је Марин ле Пен у Француској, ту је АФД у Немачкој, у Грчкој се опет помаља Сириза. Врујем да ћемо моћи да тумачимо последице Европске јесени тек на пролеће 2027. године.

Расплет свега овога зависиће од два геополитичка фактора , каже наш саговорник. Први је питање истока Европе и тога како ће Европска унија преживети договор Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације. Други фактор је Ормуз . Уколико се та криза настави, енергенти ће постати озбиљан проблем проблем. Вујиновић подсећа и на грађански рат у Јемену и сукоб Јемена, односно Хута, и Саудијске Арабије, који директно утиче на европску енергетику.

То су два фактора која ће утицати на даљи ток догађаја у Европи, али верујем да ћемо, нажалост, гледати ескалацију насиља свуда по Европској унији. Наравно, у којој мери и како не може се предвидети, то ће бити и питање појединачне политичке културе, закључује Вујиновић.