ЕКСКЛУЗИВНО ИЗ САНКТ ПЕТЕРБУРГА: „Искра“ на великој војној паради поводом 75 година од окончања блокаде Лењинграда!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Величанственом војном парадом, одавањем почасти ослободиоцима, преживелим суграђанима и онима који су изгубили животе током 900 дана фашистичке блокаде града, у Санкт Петербургу данас је свечано обележена 75-та годишњица окончања блокаде Лењинграда! Хиљаде и хиљаде људи били су на улицама града јуче, носећи традиционалне жуто-зелене ленте, славећи велики дан свог града. Санкт Петербург је већ данима окићен заставама Русије и црвеним заставама (Заставама Победе) под којима је извојевана победа над Немцима, по граду су на билбордима, паноима, на видео-бимовима слике суграђана хероја одбране града.

Од раног јутра свечано је данас било у Санкт Петербургу. Градом су пролазили ешалони војних јединица учесница параде, људи су излазили на улице да их виде, поздраве, Дворским тргом грмели су војни маршеви, а тачно у десет сати када је парада почела громко руско „Парад – мирна“ проломило се тргом, около завијориле су се црвене заставе, командант параде предао је рапорт, на трг је почасни вод донео заставу Русије и заставу Лењинграда, града хероја.

Загрмео је и марш који прате речи „Вставај страна агромнаја“, а онда се тргом проломило три пута „ура, ура, ура“, интонирана је руска химна, са Петропавловске тврђаве огласили су се топови…

Једно је то чувено руско „ура“ чути у директном преносу, на телевизији, сасвим другачије то звучи уживо. Тај руски поздрав победе и усхићења, када се из 2.500 војничких грла проломи „ура“, уживо је као кад крене лавина, звучи као грмљавина…

На челу параде најпре су прошле заставе фронтова који су учествовали у ослобађању Лењинграда, дочекане поклицима грађана, повицима „ура“ са улице, а онда је кренуо дефиле јединица…

На челу, три или четири ешљалона војника обучених у униформе њихових славних претходника из 40-их година прошлог века, у униформе пешадијских и морнаричких јединица.

Тргом су затим у беспрекорном поретку прошли ешалони јединица Северо-западног војног округа, Балтичке флоте, затим и војна техника…

Најдирљивији тренутак параде био је када се на челу колоне војне технике појавио славни тенк Т 34, легендарни тенк Другог светског рата, један од најзаслужнијих за велику победу Русије. Иза њега ишла су друга војна возила из тог периода, међу њима и чувени камиони којима је преко леда, преко језера Ладога у град доношена храна и друге потрепштине за мештане. Руси те славне камионе зову „полутарка“.

Фото: З. Шапоњић

У Санкт Петербургу руска војска приказала је јутрос и део наоружања које тренутно користи, међу њима и чувене „Искандере M“, а приказано је и пола дивизиона С400 Тријумф. То је део једног од дивизиона, који су иначе распоређени близу Санкт Петербурга и чувају овај град.

Иначе, на Пискарјевском меморијалном гробљу на северу Санкт Петербурга у суботу су представници државних власти, града, ветарани, грађани, уз највише почасти одали пошту жртвама Лењинградске блокаде. Процењује се да је на том гробљу сахрањено више од 500.000 људи.

Опсада Лењинграда, која је почела 8. септембра 1941. године, трајала је скоро 900 дана. „Пут живота“, једини пут преко којег је у град достављана храна, водио је преко залеђеног језера Ладога. 

Блокада је пробијена 18. јануара 1943. године, али су на потпуно ослобођење становници Лењинграда морали да сачекају још годину дана. Током година опсаде, према различитим изворима, умрло је између 400.000 и 1.500.000 људи. Током Нирнбершког процеса фигурирала је цифра од 632.000 људи. Само три одсто њих погинуло је од бомбардовања и гранатирања — остали су умрли од глади  и хладноће.

Опсада Лењинграда једна је од најтрагичнијих, најкрвавијих епизода Другог светског рата. По службеним подацима, на страни Црвене армије убијено је нешто више од милион војника, скоро 2,5 милиона је рањено.

Људи су свакодневно у најгорим мукама умирали од глади и зиме, посебно тешка била је зима 1941. на 1942, годину када је температура пала на минус 40 степени. Норма хлеба била је 125 грама по човеку дневно. Воде у граду није било па су је Лењинграђани узимали пробијајући лед на залеђеној Неви.

Фото: З. Шапоњић

Свечаност је јутрос одржана на чувеном Дворском тргу, одмах поред Зимског дворца у коме је сада чувени музеј Ермитаж а са друге стране зграда Генералног штаба, команде руске Северне флоте. На том тргу, почетком августа 1914. године, хиљаде и хиљаде Руса изашли су у знак подршке Србији, тражили од цара Николаја Другог да помогне Србији… Цар се тада, кажу, појавио на балкону, поздравио грађане који су тражили да Русија помогне Србији и огласио манифест да је Русија кренула у рат…

Фото: З. Шапоњић

Очекује се да ће током дана у Санкт Петербург стићи Владимир Путин, председник Русије и да ће положити венац на чувени меморијалн „Рубежни камен“.  Он ће присуствати и неким другим манифестацијама које се у граду одржавају поводом 75 година од окончања блокаде града. Председник је, како је обелодањено, данас потписао указ којим се за нову поставку Музеју одбране и опсаде Лењинграда додељује 150 милиона рубаља.

Зоран Шапоњић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.