Ефикасност руских крстарећих ракета и лутајуће муниције: Зашто Украјина не може да их обори

Током протеклих неколико дана Оружане снаге Руске Федерације су извршиле низ ваздушних и ракетних напада на кључне инфраструктурне и војне објекте, наневши том приликом огромну штету енергетском сектору и одбрамбеној индустрији Кијева.

Тако су у нападу 26. марта уништени командни центри, објекат Службе безбедности Украјине (СБУ) у Кијеву и локације на којима су били размештени страни плаћеници и јединице украјинске војске. Само два дана пре тога, руска војска је употребом различитих крстарећих и балистичких ракета и лутајуће муниције “геран-2” уништила низ постројења за производњу нафте и гаса, а најинтензивнији напад забележен је у Лавовској и Ивано-Франковској области.

Према речима самог градоначелника Лавова, у нападу на ову област коришћено је чак 20 крстарећих ракета и седам “герана”, од чега је већи део дејствовао по циљевима у граду Стриј. Претпоставља се да су главне мете била нафтна и постројења за производњу гаса, као и аеродром и фабрика аутомобила који се ту налазе

Ипак, највећи напад на енергетски систем Украјине у последњих неколико месеци догодио се 22. марта, а мете су били објекти у Запорошкој, Харковској, Лавовској, Одеској, Подољској и Дњепропетровској области. Као резултат напада, дошло је до нестанка струје у читавим градовима и деловима појединих области, док је најжешћи удар претрпела Дњепарска хидроелектрана у Запорожју.

Електрана је погођена са осам ракета Х-101, које су уз помоћ инфрацрвених мамаца и маневра обрушавања избегле малобројне системе ПВО у близини, што је довело до тешког оштећења и онеспособљавања једне од две станице ове хидроелектране.

Најскорији ракетни напади Војске РФ још једном су демантовали мит о томе да “Русија нема довољно ракета”, а експлозије широм украјинске територије су оповргле тврдње Министарства одбране ове државе да су сви пројектили “оборени”.

Тајна ефикасности руских напада

Постоји више разлога због који су напади Оружаних снага Руске Федерације у последње време толико ефикасни, да је упитно да ли је украјинска војска у стању да обори један, а не “све ваздушне циљеве”, како често наводи у својим саопштењима.

Пре свега, на основу доступних података које су, подразумева се након напада, објавили поједини украјински канали специјализовани за војне теме и СВО, изгледа да су руске снаге успеле да пронађу тактику која ће додатно умањити, већ скромне, способности украјинских снага да оборе руске пројектиле.

Посебно су занимљиве руте ракета Х-101 и лутајуће муниције “геран-2”, унапред осмишљене како би се заобишле познати положаји украјинске ПВО и извршили напади из праваца са којих се нису очекивали.

Са друге стране, одређени руски извори су објавили мапу на којој се може видети колико је времена потребно најбржим ракетама у употреби – “кинжалима” и “цирконима” – да дођу до различитих циљева у дубини територије Украјине.

Према њиховим проценама, “кинжалу” лансираном у простору изнад Климова у Брјанској области, до Кијева треба 2 минута и 21 секунда, до Лавова око пет и по минута, док се Харков налази на удаљености коју ова хиперсонична ракета пређе за 2 минута и 24 секунде.

“Циркони” који се углавном лансирају са бродова способни су да из акваторија Црног мора стигну до Одесе за минут, Дњепропетровска за два и по минута, док им до Винице треба три и по минута.

Способности руских ракета драстично мењају природу СВО, јер се због своје хиперсоничне брзине могу појавити у било ком делу Украјине за свега неколико минута, што непријатељу оставља јако мало времена да реагује и покуша да их пресретне.

Иако се о самом “циркону” дуго спекулисало да ли се уопште користи у зони СВО, председник РФ Владимир Путин је 29. фебруара и званично потврдио да је ова хиперсонична ракета домета од око 1.000 км, са бојевом главом тежине између 300 и 500 кг и брзином од 9 маха (11.000 км/ч), употребљена у Украјини.

“Једреће” авио-бомбе и где је украјинска ПВО?

Иако би преостали системи ПВО Оружаних снага Украјине требало да буду распоређени, ако не око свих, а онда бар око једног дела објеката који су погођени у другој половини марта, очигледно је да то није био случај.

Разлог за то вероватно лежи у томе да је украјинска војска већи део својих “патриота”, “насамса”, С-300, ИРИС-Т, “кротала”, САМП-Т, “авенџера”, “стормера” и других западних и совјетских система преместила у непосредну близину линије фронта. Циљ размештања већине система јесте покушај да се оборе тактички бомбардери Су-34 ВКС Русије, који свакодневно већ неколико месеци уназад испуштају на десетине “једрећих” авио-бомби ФАБ-250, ФАБ-500, а од скоро је интензивирана и употреба ФАБ-1500.

Тактика украјинске војске за сада није дао жељене резултате, па ФАБ-ови настављају да бришу непријатељске положаје, објекте, чворишта и складишта са лица земље. Са друге стране, од када су приближени линији фронта многи западни системи ПВО уништени су дејством вишецевних лансера “торнадо-с” и оперативно-тактичких ракетних комплекса “искандер-м”.

Такође, евидентно је да су се процене многих стручњака о недостатку муниције за ове системе, изазваним одлагањем помоћи са Запада, испоставиле као тачне. Тако да чак и да Украјина располаже довољним бројем средстава ПВО, нема чим да “пуца” из њих.

Наравно, СВО је довела у питање и квалитет бројног наоружања, оспоривши притом декларативне карактеристике које се често покажу као нетачне у реалним борбеним условима. Стога и не чуди то што упркос тврдњама украјинског Министарства одбране да је до сада оборено неколико савремених “кинжала” и “циркона”, украјинска војска није у стању да обори крстареће ракете Х-22М развијене током седамдесетих година.

Какав је украјински одговор

Будући да из горе наведених разлога није у стању да пресретне и обори бар део руских ракета и лутајуће муниције, украјинска војска покушава да на нападе одговори сопственим ракетним ударима.

Међутим, за разлику од дејства ракетних снага РФ, ово решење није дало готово никакве резултате на оперативном, тактичком, а камоли стратешком нивоу. Углавном се ради о очајничким покушајима скретања пажње са дешавања на фронту у виду ракетирања Белгорода и Белгородске области употребом вишецевних лансера РМ-70 “вампир”, чији је резултат погибија на десетине цивила, односно локалних мештана.

Поред тога, баш 24. фебруара непосредно након поноћи, украјинско ваздухопловство лансирало је око 15 ракета “сторм шедоу” у правцу Севастопоља. Руска ПВО је, према саопштењу Министарства одбране РФ, оборила више од 10 циљева, а свега три ракете британско-француске производње успело је да дође до циља у центру овог града.

Будући да је руски напад тог дана уследио нешто више од два часа након удара по Севастопољу, делује да је ракетирање Лавова био прикладан одговор за још један покушај украјинске војске да уништи кључне војне и цивилне објекте највећег града на Криму.

Ипак за разлику од Украјине, Руска Федерација захваљујући снажном војноиндустријском комплексу и након две године сукоба високог интензитета има довољно квалитетних система ПВО и муниције за њих.

Такође, на основу искустава из СВО усклађен је рад посада система различитог домета, који су међусобно повезани и интегрисани у комплексну мрежу противваздухопловне одбране. Резултат тога јесте све мањи проценат украјинских крстарећих ракета које успевају да се домогну својих циљева.