Душа ме боли: Свештеник који је оружјем бранио манастир у Карабаху – сад мора да га напусти

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Facebook / Դադիվանք Տեր Հովհաննես

Свештеник из јерменског манастира Дадиванк, који се налази у Нагорно-Карабаху, отац Ованес, лично је учествовао у његовом ослобађању, а сада покушава да склони из манастира све важне предмете, јер ће ускоро тај регион прећи у руке Азербејџана. Отац Ованес тугује, јер је немогуће изнети оно најважније – сам манастир.

Духовни отац Карвачарског региона, свештеник Ованес Ованисјан, мора изнети све потребне ствари из манастира, јер ће Карвачар (Келбаџар) ускоро прећи под контролу Азербејџана, у складу са новим споразумом о Нагорно-Карабаху. Игуман манастира тренутно се бави организационим питањима, како би из храма изнео све вредне предмете.

Према његовим речима, из манастира се много шта мора изнети. Сутра ће однети црквени прибор и хачкаре, како их Турци не би оскрнавили. Али најважнија од свега је црква, коју не могу померити са места.

Становници Карвачара сада напуштају своје домове. Отац Ованес каже да је народ поново почео да се сели – таква је судбина Јермена.

На питање како је, свештеник одговора:„Како да будемо, кад смо својим рукама предали светињу. Оставили Дадиванк и отишли. Не знам, душа ме боли“, каже свештеник, истичући да „не зна шта ће даље радити, јер му је сад свеједно“.

Отац Ованес је 1993. године лично учествовао у ослобађању Карвачара, а 2016. године се заједно са синовима поново латио оружја. Ни ових дана није седео скрштених руку. Каже да је био спреман на све, али не и на овакав исход.

„Након ослобађања Карвачара (деведесетих година прошлог века) видели смо да су Дадиванк претворили у шталу. Ми смо очистили манастир, поново освештали, а данас га на тацни поклањамо Турцима. Чували смо га и штитили, а сада кажемо Турцима – радите шта вам је воља. Је ли то исправно? Ако ми заћутимо камење ће застењати. Шта ћемо рећи мајкама погинулих?“, говори отац Ованес.

Свештеник се пита зашто је премијер Јерменије Никол Пашињан донео овакву одлуку након толико жртава и рањених, ако се већ спремао и раније на то.

На питање какав може бити излаз из те ситуације, отац Ованес каже да се сваке секунде може десити нешто важно, и да све зависи од дипломатије и политике.

„То зависи од једног човека, и како каже Пашињан, судбина Јерменије и Нагорно-Карабаха зависи од једног човека, а у ствари се испоставило да је он тај човек. Жалим те, мој јерменски народе. Јадни народ“, негодује отац Ованес.

У понедељак је објављено да су лидери Русије, Јерменије и Азербејџана усвојили заједничку изјаву о прекиду ватре у Карабаху. Према овој изјави, у Нагорно-Карабаху потпуни прекид ватре почиње 10. новембра, Азербејџан и Јерменија заустављају се на својим заузетим положајима, а морају и да размене ратне заробљенике. Такође, у Карабаху ће бити стационирани руски мировњаци.

Мировни контингент Русије у Карабаху ће имати 1960 војника, 90 оклопних транспортера, 380 јединица опреме. Команда руских мировних снага биће смештена у подручју Степанакерта.

rs.sputniknews.com, Карине Арутјуњан

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.