ДУБОКА ДРЖАВА РАДИ ШТА ХОЋЕ: Сада је јасно да слобода говора не постоји!

ИСКРА на Фејсбуку

фото: intermagazin.rs

ФЕЈСБУК“ и „Твитер“ укинули су налоге (још актуелног) председника САД. Тиме је, иронично, заправо затворен круг. Друштвене мреже, које су најзаслужније за успон феномена „Трамп“, сада су га „угасиле“, неколико дана пре званичног истека мандата.

Тај круг, који је потрајао нешто више од четири године, показао је колико су заправо друштвене мреже и технолошки гиганти постали моћни. Монополи које су створили на интернету данас су моћнији него што је икада иједан медиј био, а сасвим сигурно имају веће богатство и више утицаја од појединих држава.

То што су способни да ућуткају најмоћнијег човека на свету (па макар то било и на самом крају мандата) само је делић приче. Претходно – они су га и створили.

И док је „Твитер“ био попут Трамповог мегафона, помоћу којег је он све ово време слао савршено таргетиране поруке, улога „Фејсбука“ у његовом успону била је много директнија. У јеку расправе о праву друштвених мрежа да цензуришу председника Америке, као да се заборавља не тако давни скандал „Фејсбук – Кембриџ аналитика“. За оне који се не сећају – скандал је избио када је откривено да је поменута „Кембриџ аналитика“, злоупотребљавајући приватне податке десетина милиона корисника „Фејсбука“, направила савршене профиле потенцијалних Трампових присталица и беспрекорно их таргетирала на друштвеним мрежама, шаљући им прилагођене политичке поруке.

„Фејсбук“, који је признао своју улогу у овој злоупотреби, сада се придружио „Твитеру“ у лицемерном настојању да се „оперу“ од Трампа. Само, њихови последњи потези могли би овог пута да имају чак и далекосежније последице од мешања у изборе и изборну вољу.

На то је указала и немачка канцеларка Ангела Меркел, која се тешко може сврстати у Трампове обожаватеље. Портпарол немачке владе Штефен Зајберт пренео је да Меркелова сматра да је „проблематична трајна блокада Трамповог налога на „Твитеру“.

– Слобода мишљења је право од основног значаја. На то основно право се може утицати, али на темељу закона, а не на основу одлуке управе друштвених мрежа – објаснио је Зајберт став немачке канцеларке.

Слично гледиште изнела је и главна уредница Дојче велеа Маунела Каспер-Клери:

– Не заборавимо да су друштвене мреже важан инструмент за изражавање мишљења, посебно у земљама са ограниченом слободом штампе. Међутим, није демократски, а ни знак плурализма, када неколико шефова компанија – који су у ствари одговорни само својим акционарима – доминирају на тржиштима и користе своју моћ да одлучују о слободи изражавања.

Управо је доминација на тржишту и монопол који превазилази границе држава (а који је делимично стечен и тиме што су друштвене мреже успешно избегавале државну регулативу позивајући се на слободу интернета), омогућио технолошким гигантима да одлуке о кључним питањима за демократију, попут слободе говора, делимично пребаце из јавне у приватну сферу.

– То што се дешава у Америци уопште није инцидент. То је стање друштва позног капитализма и оцвале демократије – каже др Слободан Рељић, социолог медија и аутор књиге „Медији и трећи светски рат“. – Кад је то друштво било здраво и историјски конструктивно, онда се позивало на Џона Милтона, који је у вековима незаборављеном говору у Парламенту рекао да слобода говора никад не сме постати роба и да је она важнија за друштво од бродова, бала памука и дрвене грађе. Три и по века касније, тај идеал је само роба! Приватни бизнис људи попут Марка Закерберга и Била Гејтса. То је последњи круг. Америка је данас најтоталитарније друштво. Кад човек добије осамдесет милиона гласова, један билмез му може ускратити да јавно говори!? Не чудите се. Из 1981. нам је остала изјава директора ЦИА Вилијама Кејсија: „Знаћемо да је наш програм дизинформисања завршен кад лаж буде једино у шта јавност верује“. Мислим да се они добри људи из СССР – Хрушчов и Брежњев – преврћу у гробу и жале што су били толико демократски владари.

Укидањем налога Трампу, „Твитер“ је прекршио и сопствене смернице. Све до сада водио се правилом да чак ни уобичајене смернице о забрани ширења мржње не важе у потпуности за изабране званичнике јер је реч о политичким представницима и бирачи имају право да чују њихове ставове. Чак и када је реч о Трампу, „Твитер“ је у прошлости имао много боље прилике да га „казни“ због изјава које су представљале несумњиво ширење мржње. Па ипак, „избрисан“ је тек сад, а у образложењу се наводе „твитови“ који су пре свега политички.

„Америчке патриоте, њих 75 милиона, који су гласали за мене, АМЕРИКА НА ПРВОМ МЕСТУ и УЧИНИМО АМЕРИКУ ОПЕТ ВЕЛИКОМ, имаће снажан глас још дуго. Они неће дозволити да их не поштују или да их третирају нефер, у било ком облику или на било који начин“ – стоји у првом „твиту“ који је „Твитер“ у одлуци о укидању налога означио као проблематичан. У другом пише: „За све вас који сте питали, нећу ићи на инаугурацију 20. јануара“.

Челници „Твитера“ образложили су да су ови „твитови“ спорни због општег контекста дешавања у Америци. А можда у контекст треба ставити и чињеницу да су налог Трампу укинули неколико дана пре краја мандата, уместо у тренутку када је био на врхунцу, а његова реч много важнија. Само, тада је његова реч могла да доведе и до строже регулације друштвених мрежа.

ИЗГУБИЛИ ДВЕ И ПО МИЛИЈАРДЕ

ЗБОГ гашења Трамповог налога, вредност акција „Твитера“ на берзи је пала за седам процената. Тиме је, како преноси Ројтерс“, тржишна вредност те друштвене мреже умањена за око две и по милијарде долара. Трамп је имао око 88 милиона пратилаца на „Твитеру“, а његови „твитови“ су ретвитовани милијарде пута. Стручњаци сматрају да ће велики део његових присталица отићи са „Твитера“ ако одлука о брисању налога остане на снази. Део Трампових присталица, посебно они блиски десничарским организацијама, већ су се у знатном броју „преселили“ на платформу „Парлер“.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.