Дошао је и тај дан: Немачка забрањује антифашистичке симболе – следеће је да истакну кукасти крст

© Sputnik / Захари Шойрер /

Забраном берлинске полиције да се истичу антифашистички симболи на Дан победе над фашизмом, Запад и немачка покушавају да лицемерно дају легитимитет својој дубоко укорењеној, давнашњој русофобији. На тај начин они оживљавају политику и менталитет који никада није био искорењен, већ је само био притајен после Другог светског рата.

Овако филозоф Марио Калик коментарише забрану берлинске полиције која се односи на истицање симбола поводом прославе Дана победе над фашизмом.

„На површину поново избија њихова стара политика која је старија и од нацизма – нацизам је био само њена кулминација. Та германска, агресивна и мрзилачка политика према Русима и Словенима у целини неће нестати без неког новог пораза Немачке“, изричит је наш саговорник.

Европа Русији никада није опростила што ју је ослободила нацизма

Калик цитира речи маршала Жукова изречене непосредно након победе: „Ми смо ослободили Европу од фашизма, а Европа нам то никада неће опростити.“

„То се сада јасно види. Видимо то и у том лицемерном замењивању Дана победе над фашизмом Даном Европе“, наводи он.

Замена Дана победе – Даном Европе, као и забрана истицања антифашистичких симбола у Берлину облици су релативизације историјских чињеница, али и показатељ да Немачка и такозвана Европа имају нечисту савест. Тиме практично признају да нису имали значајну улогу у победи над фашизмом и да је управо Европа била центар фашизма.

„Зато имају проблем да искрено и чистог срца прославе Дан победе над фашизмом, па покушавају то да забашуре прослављањем Дана Европе. Неће отворено и искрено да признају да је управо та Европа, која сада преко Украјине поново ратује против Русије, заправо наставак исте политике. Ово је један прокси-рат целе те такозване Европе против Русије, баш као што је у Другом светском рату готово цела Европа ратовала на Источном фронту.“, истиче Калик.

Према његовим речима, можда је чак и добро што се антифашистички симболи у Западној Европи забрањују и Дан победе над фашизмом замењује Даном Европе, јер тиме се Русији препушта оно што је историјска чињеница – да је Совјетски Савез био најзначајнија сила победница и да је управо он уништио нацизам, додаје он.

Хиљадугодишњи континуитет русофобије

Калик забрану истицања антифашистичких симбола посматра као континуитет русофобне политике Запада. Како каже, борба против историјске Русије траје вековима и није случајно да се стално понавља.

„Не морамо ни да идемо у средњи век и помињемо Тевтонске витезове и њихове походе против Словена. Довољно је поменути 1812. годину, затим 1914, па на крају и Хитлера. Дакле, изнова и изнова понавља се тај сукоб Запада против Русије, који траје, како је говорио швајцарски публициста Ги Метан у књизи „Хиљадугодишњи рат Запада против Русије“. Важно је све то ставити у један дубљи историјски контекст и континуитет. Ово што нам се данас чини као нешто новијег датума, или као сукоб унутар самог Запада, заправо треба релативизовати, јер је то споредно у односу на основни сукоб који Запад води из своје давнашње жеље да овлада Русијом. Њима су одувек привлачна руска богатства — природни ресурси, територија, па чак и људски потенцијал“, објашњава Калик.

Логично, цела та историја завршава се савременом русофобијом и забранама свега што је руско – од антифашистичких симбола до руске културе – потпуно се изврћу тезе, па испада да је Русија агресор, док се Запад представља као страна прогреса, правде и демократије. А заправо је реч о потпуном извртању стварности, додаје наш саговорник.

Ако су антифашистички симболи забрањени, шта је дозвољено

Ако берлинска полиција забрањује антифашистичке симболе, шта је дозвољено – кукасти крст, пита се Калик.

„Они су још раније почели перфидно да релативизују ствари кроз резолуције Парламентарне скупштине Савета Европе, замагљујући суштину изједначавањем два тоталитаризма — нацизма и комунизма. Тиме се релативизује чињеница да је управо Црвена армија ослободила Европу од нацизма. Већ је тада почело замагљивање чињенице да је комунизам, шта год неко мислио о њему, ипак био оличен и у тој црвеној петокраки која је стајала на челу јединица које су ослободиле Европу од нацизма и фашизма. Дакле, ту се може поставити питање да ли та њихова либерална демократија, која себе представља као супротност тоталитаризму, данас заправо врло јасно клизи ка неофашизму. Јер, ако је то забрањено, шта је онда дозвољено? Који су то симболи дозвољени ако нису антифашистички и совјетски симболи?“, наводи он.

Међутим, ништа од тога не чуди, с обзиром да се у Западној Европи, под плаштом наводне борбе за више вредности и наводних антифашистичких принципа, припремају за нови поход на Русију.

„Најбезочније од свега јесте то што Путина покушавају да представе као новог Хитлера, док управо они у многим аспектима оживљавају обрасце политике и амбиције које подсећају на најмрачније периоде европске историје. На разне начине покушава се забашуривање свега тога, изврће се истина, изврће се читава историја и суштина онога што се заиста догађало“, закључује Калик.