ДОКУМЕНТ ПЕНТАГОНА: САД деценијама користиле и користе ММФ и Светску банку као неконвенционално оружје

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Документ Пентагона од 248 страница из 2008. године, којег су потписали генерал Џорџ Kејси из америчке Уједињене команде и Џојс Моров, помоћник тадашњег америчког министра одбране, који је објавио WikiLeaks, открива како су и на који начин САД деценијама користиле и користе ММФ и Светску банку као неконвенционално оружје.

У овом “приручнику за подривање суверених држава” нема подручја које није обухваћено, од финансија и економије, до националних тежњи, традиције, културе, религије и свих пора друштвеног живота. За подручја за која се обично мисли да се њима бави ЦИА, утврђено је да су на удару међународног монетарног фонда и Светске банке, за које WikiLeaks наводи да је доведена у сумњу њихова независност као главних међународних финансијских институција.

Опширан документ открива како је 2008. постојала “визија” политичке кризе у Венецуели, док у завршном делу појашњава како се овим “неконвенционалним начином ратовања”, како га зову државни подсекретар Моров и генерал Kејси, утицало на политичке процесе од Вијетнама до Авганистана ’80-их и даље, као и у осталим америчким интервенцијама у свету.

Документ, наравно, баца сенку и на тврдње које свакодневно слушамо о хиперинфлацији и економској кризи у Венецуели као последици лоше управе, јер потврђује тезу да, све да је влада у Kаракасу и хтела, није могла учинити ништа по том питању.

Утом смислу су тачне тврдње оних који подсећају да је још за време владавине Уга Чавеза влада Венецуеле требало да крене путем дедоларизације, раскида економских веза са Сједињеним Државама, да се ослободи америчког долара и себи осигура нова тржишта. Ништа од тога није учињено и операција Вашингтона, уз помоћ Међународног монетарног фонда и Светске банке, била је рутински посао за америчку управу.

Америчка војска користи главне глобалне финансијске институције, Светску банку, Међународни монетарни фонд (ММФ) и Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), међу осталима, као неконвенционално “оружје” за промовисање својих интереса у иностранству, открива тајни војни приручник из 2008. године.

Део приручника “Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат” написан је у септембру 2008. године, а WikiLeaks је документ објавио још у децембру исте године.

Сада WikiLeaks поновно скреће пажњу на документ, који описује као “амерички приручник за спровођење државних удара”, будући да појашњава тренутну политичку кризу у Венецуели, као и године кампање економског притиска који је Вашингтон водио против латиноамеричке земље.

Део документа који је WikiLeaks навео под насловом “Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат” наводи како и на који начин глобалне институције могу да служе као средство економског ратовања за време сукоба, укључујући и општи рат широких размера, и како утицати на политике и присилити на сарадњу владе суверених држава.

Такође се истиче да Kанцеларија за контролу страних средстава америчког трезора, која надзире америчке санкције наметнуте другим земљама, као што је у овом случају Венецуела, “има дугу историју спровођења вредног економског рата.”

У приручнику стоји како америчка војска “схвата да правилно интегрисана манипулација економском силом може и мора бити саставни део неконвенционалног ратовања”. Осим тога, истиче да Савет за националну безедност, којег тренутно води Џон Болтон, “сноси главну одговорност за интеграцију економских и војних инструмената националне моћи Сједињених Држава у иностранству.”

Илузија “независности”
Приручник отворено признаје оно што су многи аналитичари тврдили деценијама, а то је да су “независне” финансијске институције, као што су Светска банка и ММФ, заправо продужена рука у спровођењу силе од стране америчке владе, као и да ове две институције служе остварењу америчких геополитичких циљева у иностранству, као што тврди Витни Веб, новинарка и аналитичарка портала Минт Пресс Неwс.

Пример је, према њеном мишљењу, Светска банка која има седиште у Вашингтону и чији је председник увек био амерички држављанин, а директно га је бирао председник те земље. Вашингтон је уједно и највећи деоничар банке, стога су САД једини члан с правом вета, док је амерички министар финансија Стивен Мнучин уједно и неслужбени гувернер Светске банке.

Међународни монетарни фонд је такође у великој мери под утицајем Вашингтона, који је његов највећи деоничар и плаћа највећу накнаду за одржавање институције, подсећа Витни Веб и упозорава како те организације своје зајмове и потпоре могу користити за “окупацију” задужених народа.

Венецуела и друге “мете” у Латинској Америци
У том смислу, аналитичарка наглашава да се с обзиром на блиску везу између америчке владе и тих институција “не би требали изненадити” да венецуеланска опозиција и Хуан Гаидо, који се прогласио “привременим председником” што је подржао и Вашингтон, затраже средства од Међународног монетарног фонда, а након тога и дугом телу које контролише ММФ, за финансирање његове паралелна владе.

Према мишљењу новинарке Веб, то је “врло значајно”, јер показује да је главни циљ Гаида, осим приватизације огромних резерви нафте у Венецуели, поновно повезивање земље с дужничком машинеријом коју контролишу САД.

Још једна мета овог “финансијског оружја” био је Еквадор, чији је садашњи председник Ленин Морено земљу покушао да врата на милост и немилост Вашингтона и спровео је “ревизију доделе азила” оснивачу WikiLeaksа, Џулијану Асанж. За овај “уступак” је ММФ Морену обећао преговоре о 10 милијарди долара зајма.

У попис је укључена и Аргентина, која је прошле године добила највећи кредит за спашавање у историји Међународног монетарног фонда, увелико на наговор Сједињених Држава.

Укратко, иако је Пентагонов приручник за коришћење финансијских институција као алата у неконвенционалном рату објављен пре више од десет година, он је важан подсетник да је такозвана “независност” тих финансијских институција обична илузија и да су оне једно од многих “финансијских оружја” које америчка влада редовно користи како би сломиле вољу за независношћу или чак срушила суверене и осиромашене владе, закључује Витни Веб.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.