ДЕЈМИЈАН ВИЛСОН: Илон Маск отима још већи део ноћног неба лансирањем нове туре од планираних 40.000 сателита

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Pixabay

Извршни директор компаније SpaceX, Илон Муск, оптужен је да ремети рад астронома и посматрача звезда, али нема начина да га спречимо у намери да у орбиту шаље још свемирског отпада зарад још више новца — пардон — зарад добробити човечанства.

Кад куцне час да се штребери освете за читав низ година које су провели у позицији жртве разних окрутних несланих шала какве су праћке од гаћа и гурање главе у wц шољу, као и у бескорисном учењу, чини се да читаво човечанство мора да испашта.

И тако смо ове недеље постали сведоци невероватног спектакла насталог када је серија Старлинк сателита Илона Маска, лансирана један по један… па још један… па још један, унедоглед, када је своју најновију туру машина за прављење новца послао у небо где ће, сада, неометано обезбедити услуге широкопојасног фреквентног опсега претходно неприступачним областима какве су, па, овај, северни део Сједињених Америчких Држава и Канада.

Сасвим извесно нисам усамљен ако кажем да сам изненађен информацијом да те области нису већ покривене широкопојасним телекомуникацијама, али хеј, ја нисам научник у области аеронаутике, а SpaceX ме уверава да ће глобална покривеност бити реализована идуће године.

И тако, у потрази за бољим интернетом, сви се морамо помирити са тим да је чистоћа ноћног неба заувек уништена. Заједно са Масковим предлогом да око Земље кружи 40 000 сателита, у повоју су и планови осталих штребера, Џефа Бејзоса, оснивача Амазона, и његовог пројекта Куипер који подразумева 3236 сателита, и Ричарда Бренсона оснивача Вирџин групе, и његовог партнерства са компанијом ОнеWеб, са још неколико хиљада сателита. Сваки од њих лансира још свемирског отпада у орбиту у циљу увећања својих већ позамашних богатстава, док Епл, Боинг, Самсунг и други, наводно, планирају још.

А ми, рекло би се, ништа не можемо да учинимо по том питању јер се те ствари само ређају једна за другом. Најновија тура од 60 Старлинк сателита биће лансирана данас поподне из НАСА Кенеди Спејс центра на Флориди, и моћи ће да се прати уживо.

Масков Старлинк пројекат вредан 10 милијарди долара за сада је послао 358 свемирских летилица на криптонски погон (да, и ја сам мислио да је то научна фантастика из Супермена) 550км високо у небо, са планом да пошаље још на хиљаде њих, неке и на веће висине од те, да би на крају, по тврдњи неких астронома, светлосно загађење постало толико да ћемо на крају видети више сателита него звезда.

Прилично бедно достигнуће, сложиће се знатижељна деца, поматрачи звезда и астрономи. „Кад причамо о броју од 30 000 и више сателита на хоризонту истовремено, то је онда то“, изјавио је један астроном за сајт Спаце.цом. „Неће доћи до повремене интерференције већ ће она постати константа“.

Под суманутим мотом „Очувајмо чистоћу свемира“, вебсајт SpaceX тврди да ће, на крају свог употребног века, предложених 1500 сателита у овој консталацији, чија укупна тежина износи четвртину тоне, напустити орбиту и вратити у Земљину атмосферу, где ће 95% њихових компонената сагорети у периоду од једне до пет година.

Дакле, ако употребни век сателита који круже у нижим деловима орбите износи око пет година, а затим је потребно још пет година пре него се у пламену обруше ка Земљи, морамо да их трпимо само 10 година. Али то је само један од десетина хиљада сателита колико их је пројектом SpaceX планирано.

Како то, онда „Очувава чистоћу свемира“?

Замислите да имате комшију који сваког викенда у дворишту пали гуме и уопште га не занима што и ви ту живите. И тако 10 година.

У реду, нека високоразвијена техника која лебди стотинама километара изнад нас не утиче на наше животе на тако непосредан начин какав би имала гомила упаљене смрдљиве гуме у суседном дворишту. Али то ипак представља огромну сметњу свима нама.

То је сметња коју изазивају непознати, незаинтересовани милијардери чија експлоатација свемира не подлаже никаквим полисама ни регулативама.

Један од њих, Маск, има толико новца да је једном ракетом у свемир послао један од својих електричних аутомобила тек штоса ради, а када је једна од екипа за спашавање одбила да прихвати његову подморницу којом је хтео да помогне спашавање групе тајландских тинејџера који су остали заробљени у некој пећини, добио је наступ беса баш као неки адолесцент, назвавши вођу тог спасилачког тима „педофилом“ – у шали, пресудио је суд у Сједињеним Америчким Државама.

У међувремену, Бренсон на Карибима има приватно рајско игралиште на ком трачари са богатима и познатима као дечачић очаран славнима. Бејзос, најбогатији човек на свету, чије се богатство процењује на 140 милијарди долара (а увећава се за 2489 долара у секунди!) је, по сопственом признању „шашавко“ и, попут неког Марвеловог јунака, инсистира да „морамо да одемо у свемир да бисмо спасли Земљу“.

Постоје разни међународни споразуми, какав је Оутер Спејс споразум из 1967 (сачињен две године пре него што је Аполо 11 уопште и слетео на Месец), на основу којих се решавају спорови који се тичу конкретних локација попут Месеца или Међународне свемирске станице, као и територијалних закона који на њима важе.

Сама окупација свемира није нешто о чему бисмо, уопште, и могли да постигнемо међународни споразум, будући да у свемиру нема ничега опипљивог на шта би се могла полагати права. Уколико бисмо и покушали то да учинимо, ко нам гарантује да ти закони не би, једнога дана, дошли у сукоб са одлукама које су, негде другде у свемиру, донела бића на некој удаљеној планети?

Једно је сигурно, уколико би се то и догодило, Маск, Бејзос, Бренсон и њихови дијаманти расути по небу били би нам најмања брига.

аутор текста Дејмијан Вилсон је новинар из Велике Британије, некадашњи уредник са Флит Стрита, финансијски консултант и специјални саветник за политичке комуникације у Великој Британији и ЕУ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.