Дан победе или (поражене) Европе: Како су Стаљин и Жуков предвидели НАТО поход ка Русији

фото: © Sputnik / Евгений Одиноков

У Европи у којој се забрањује рад руским медијима слободно се продаје „Мајн кампф“ Адолфа Хитлера. А 9. маја не слави се Дан победе над фашизмом него, много гласније, Дан Европе због кога победу и фашисте није учтиво спомињати. Кажу да је маршал Георгиј Жуков рекао: „Ми смо ослободили Европу од фашизма, али нам они то никада неће опростити.“
Ове речи, нажалост, данас звуче истинитије него што је, можда, и сам маршал Жуков могао да наслути пре 77 година, када се црвени барјак слободе завијорио на Рајхстагу. Уосталом, Дан Европе којим би да сакрију Дан победе над фашизмом установљен је као сећање на Роберта Шумана и његову декларацију о уједињењу Европе, а Роберт Шуман био је министар у колаборационистичкој вишијевској влади Филипа Петена. Наравно, и Хитлер је тежио уједињеној Европи када ју је повео на Москву. Тамо је његова војска и завршила, али у форми ратних заробљеника…

Бесмртни пукови

На истом месту, на Црвеном тргу у Москви, и овог 9. маја одржана је Парада победе. У њој је учествовало 11 хиљада руских војника, баштиника оних хероја који су 1945. ослободили Европу од фашизма да им она то не опрости.
„Борите се за домовину и будућност, да у свету не би било места за џелате и нацисте“, поручио им је, непоколебљиво, председник Русије Владимир Путин.

Парадом у Москви, и маршевима Бесмртног пука широм руског и осталог слободног света, још једном је показано да успомена на Велики отаџбински рат живи и данас, штавише, још снажније него кад се веровало да је борба против нацизма остала у славној прошлости. Показано је и овог 9. маја и јединство државе, њених оружаних снага, народа и цркве чији је патријарх Кирил на Црвеном тргу стајао уз раме државних и војних званичника. Узгред буди речено, уједињена Европа која слави Хитлеровог колаборационисту уместо победе над фашизмом планира да санкције уведе и поглавару Руске православне цркве.

Бестидна тврдња Зеленског

А лидери колективног Запада, који би ка Москви појурио као и 1941. само кад би смео, свој допринос обележавању руске победе и 9. маја дали су виртуелним састанком у недељу, 8. маја, после кога је јављено да су се „чланице Г-7 усагласиле да Русији уведу нове санкције на Дан победе“. „Дугујемо успомени на све оне који су се борили за слободу у Другом светском рату да наставимо да се боримо за то и данас – за народ Украјине, за Европу и глобалну заједницу“, поручили су у свом саопштењу.

Док је, осврћући се на руску прославу победе над фашизмом, уз предвидљиво гунђање „Њујорк тајмс“ ту манифестацију прокоментарисао као „настојање да се галванизује подршка јавности за рат кроз представљање Украјине као наследнице нацистичке Немачке… Култ победе претворен је у култ рата.“ А уз слично незадовољство – ваљда су им пристигле истоветне инструкције – и лондонски „Гардијан“ оценио је да је Дан победе „постао централни део Путиновог концепта руског идентитета“, а насупрот њему украјински председник Владимир Зеленски, „уместо порицања значаја и важности совјетске победе, настоји да преузме контролу над њеним симболима и легендама од Руса, називајући данашњи Кремљ ‘идеолошким наследником нациста’“.

Поприлично бестидна тврдња, разуме се, имајући, на пример, у виду да се у школама у данашњој Украјини, у издању Украјинског института националног сећања, дистрибуирају уџбеници у којима се слави вођа Организације украјинских националиста и нацистички колаборант Степан Бандера. И да се широм Украјине руше споменици војницима Црвене армије која је поразила Хитлерову армију а са њом и украјинску СС дивизију „Галиција“. О батаљонима „Азов“, „Ајдар“, „Донбас“, о „Десном сектору“ и осталим неонацистичким формацијама које су, све са својим кукастим крстовима, вучјим кукама, црним сунцима и осталом хитлеровском иконографијом саставни део оружаних снага кијевског режима, да и не говоримо.

Али нема у свему томе ничег изненађујућег, уосталом, већ је постала традиција у Генералној скупштини Уједињених нација да Украјина и Сједињене Америчке Државе гласају против резолуција за осуду неонацизма. А ни њихови партнери из Европске уније, Г7 и НАТО-а не гласају за осуду нацизма и његових појавних облика. Једни имају Параду победе, други – параде поноса.

Черчилов план

Но биће да је овде реч о сукобу још много дубље природе. Наиме, „сви идеали овог света не вреде сузе једног детета“, изразио је Фјодор Достојевски осећање нашег света, који има Параду победе. Док је за Мадлен Олбрајт, и све што она представља, смрт пола милиона деце у Ираку представљала „цену коју је вредело платити“ за остварење америчких интереса…
Шта 9. мај представља данас, 77 година после победе над фашизмом која није донела и његово коначно уништење? Зашто је Дан победе маскиран у Дан Европе? И зашто Владимир Путин поручује да је специјална операција у Украјини својеврсни наставак Великог отаџбинског рата?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали дописник „Вечерњих новости“ из Москве Бранко Влаховић и новинар и социолог Слободан Рељић.
„У Европи права идеја антифашизма више не постоји, и утолико је значај обележавања Дана победе још и већи“, истиче Слободан Рељић. „Али није било битно другачије ни у оно време када је маршал Жуков изговорио своју оцену о фашизму и ослобођењу Европе – не смемо заборавити да је већ 22. маја Винстон Черчил потписао план кодног имена ‘Незамисливо’, напад на Совјетски Савез у који би биле укључене и немачке трупе. Обелодањени су и планови Сједињених Држава из тог времена, који су подразумевали нуклеарни напад на циљеве у СССР-у, укључујући и ударе на Кијев, Харков и Одесу. А и потоњи чувени Черчилов говор о гвозденој завеси којим је означен почетак Хладног рата, заправо, само је поновио речи које је Јозеф Гебелс већ написао неколико година раније. Суштина је у томе да је однос Запада према Русији историјска константа; а земље које припадају Западу нису биле окупиране у време Другог светског рата, него су биле саставни део тог Хитлеровог поретка. И Хитлер је говорио о уједињеној европској породици, а слављење Дана Европе уведено је тек 1985. да би се поништило обележавање победе над фашизмом.“

Наставак борбе

„’Комсомолска правда’ управо је ових дана објавила колико је тенкова, артиљерије и авиона која од европских земаља, данашњих чланица ЕУ и НАТО-а, направила за Хитлеров поход на Русију…“, указује Бранко Влаховић. „Совјетски Савез је из разлога политичке коректности те податке дуго прећуткивао, а све време и западне земље настоје да сакрију размере своје сарадње с нацистима. Парадокс данашње ситуације састоји се у томе што западна Украјина не би била део те земље да није било Црвене армије, док су Пољаци били клани управо од стране Бандере и Романа Шушкевича, а сада их све уједињује мржња према Русији.“

Кад је реч о континуитету жеља које Запад има у односу на Русију, уверљиво сведочанство представља Стаљинов победнички говор 9. маја 1945, у коме је рекао да је „Хитлер прогласио свету да је његова мисија да растури Совјетски Савез и да (Русију) одвоји од Кавказа, Украјине, Белорусије, Балтика и других области. Он је директно прогласио: ‘Уништићемо Русију тако да она никада више не буде у стању да устане.’ Ипак, Хитлеровим лудачким идејама није било суђено да успеју. Рат их је растурио у прах и пепео.“

„У Русији се одржавају параде победе, као литије, кроз које заједница показује способност своје војске да сачува народ и државу. Насупрот томе, ЛГБТ парадама исказује се тежња да се спречи само обнављање људске врсте. То су два потпуно непомирљива концепта, међу којима нема договора,“ изричит је Слободан Рељић.

Управо зато, напомиње Бранко Влаховић коментаришући начин на који је председник Украјине Владимир Зеленски честитао Дан победе над нацизмом – уз фотографију украјинског војника с амблемом СС дивизије „Тотенкопф“ на униформи – „Запад се и прави да не види да неонацизам у Украјини није маргинална појава и инцидент, већ основни правац. Отуда и рушење споменика црвеноармејцима, и истовремено подизање споменика Степану Бандери. И све је то западним дипломата јако добро познато, али њима је важно да Русија крвари; они су у стању и малог Хитлера тамо да трпе само ако ће Русија због тога имати проблеме. Зато је у говору на Паради победе Владимир Путин и нагласио да је специјална операција у Украјини наставак оних борби које су вођене у Другом светском рату.“

rs.sputniknews.com, Никола Врзић