Чудне аномалије у америчкој економији: Стиже на наплату цена штампања новца (графикони)

Статистика америчких финансија последњих месеци не улива баш поверење инвеститорима. Званични подаци које објављују америчке Федералне резерве (ФЕД), у најмању руку делују забрињавајуће, у смислу екстремног раста дуга и с друге стране мањег прилива у државни буџет

Амерички финансијски сектор је толико уздрман, да тражи сламку спаса. Тако би се укратко могли протумачити потези које повлаче одговорни у финансијском систему САД последњих месеци, суочавајући се са последицама вишегодишњег штампања новца и уласка у дубиозу по питању државног дуга.

Из Министарства финансија САД су недавно најавили да ће, почетком 2024. године, први пут после две деценије, иницирати програм откупа државних обвезница (treasury buyback program). Како се наводи, циљ је да се сачува резистентност и повећа ликвидност највећег светског тржишта обвезница.

Тако Министарство финансија, као емитент државних обвезница у име Владе САД, сада намерава да подржи тржиште на коме се тргује државним дугом, како би га направило ликвиднијим у случају неког шока који би се могао прелити на остала тржишта капитала, јер је тржиште америчког дуга највеће тржиште дуга на свету.

Другим речима, колико год се чинило чудним, Америка намерава да купује сопствени дуг. И то из страха да нико други то неће желети, што би довело до пада вредности државних обвезница САД.

Који то сценарио Америка жели по сваку цену да избегне?

Сматра се да суштински разлог за овај најављени програм откупа лежу у томе да би инвеститори могли у једном моменту да крену са продајом тих вредносних папира из својих портфолија (у складу са тренутном ситуацијом и шпекулацијом о квалитету америчких државних обвезница након приче о презадужености САД) и тиме изврше притисак на цене тих обвезница у смислу обарања њихове вредности. И тако се јавља Министарство финансија САД, као додатни и равноправни учесник на том тржишту, које је спремно да врши откуп ових хартија од вредности у случају да њихова понуда буде већа од тражње (а прогнозира се да то лако може да се догоди), и тиме спречи да њихова цена падне.

Такође, један од циљева је да се минимизира нестабилност тржишта у случају одређених шокова који би били изазвани реакцијама инвеститора. Дакле, пад вредности државних обвезница, који би оправдано могао бити последица повећања ризика солвентности америчке владе, сценарио је који се по сваку цену жели избећи у САД.

Статистика америчких финансија последњих месеци не улива баш поверење инвеститорима. Званични подаци које објављују америчке Федералне резерве (ФЕД) у најмању руку делују забрињавајуће, у смислу екстремног раста дуга и с друге стране све мањег прилива новца у државни буџет.

Jавни дуг САД расте, и то темпом који до сада није забележен. Укупан амерички дуг порастао је за 275 милијарди долара у само једном дану на рекордних 33,44 билиона долара. Пре две недеље, укупан амерички дуг је први пут достигао 33 билиона долара. То значи да су САД правиле 32 милијарде долара дуга дневно у последње две недеље.

Садашњим темпом, САД ће се за само месец дана задужити за још билион долара, упозоравају из “Кобеишија”, аналитичарске агенције која се бави тржиштима. То, практично значи да је криза горње границе дуга далеко од краја, а како је сада већ бивши председавајући Представничког дома Кевин Макарти суспендовао лимит до 2025. године, председник Џозеф Бајден може да позајмљује неограничену количину новца.

Економиста Бранко Павловић за РТ Балкан каже да задуживање омогућава САД да у статистици прикаже већи привредни раст, али да је сасвим је сигурно да, уколико имате јавни, или приватни дуг на врло високом нивоу, као што је то у америчкој економији, да вам те чињенице указују на то да је ваш резултат БДП-а напумпан, јер је он заправо вештачки увећан каснијим скривеним обавезама – то јест, оним тренутком у коме ће дуг морати да буде враћен.

“Штампање новца, само на мање очигледан начин, наставља се кроз буџетски дефицит који се финансира добрим делом из примарне емисије”, истиче Бранко Павловић.

“Цена” експанзивне монетарне политике и огроман раст инфлације

Приказ оволике количине новонаштампаног новца може се видети у графикону испод, који представља кретање билансне активе централне банке САД у последњих неколико година, а чија вредност од око 9 билиона долара, колико је износила у мају 2022. године, говори о историјски незапамћеном “упумпавању” новца у систем. Овај раст билансне активе посебно је видљив на почетку пандемије у марту 2020. године, као одговор и стумулација за готово заустављену светску и америчку економију услед пандемије ковида.

Поједностављено, када се новац упумпава у систем, тада креирана новчана маса из примарне емисије омогућава комерцијалним банкама да покрену економију кроз већу кредитну активност и повећану агрегатну тражњу. Циници би рекли, штампање новца без покрића. У случају САД, у абнормалним количинама.

Ипак, тренд емитовања “фришког” новца се одлуком комисије ФЕД-а прекида у марту 2022. године и тиме званично отпочиње рестриктивна монетарна политика као одговор и почетак борбе са растућом инфлацијом, што се на овом графикону очитава благим падом криве која представља висину билансне активе ФЕД-а, односно повлачењем новца из система.

Процена је да је Америка у периоду после пандемије ковида додатно упумпала скоро 40 хиљада долара по домаћинству, тј. укупно нешто више од 4 билиона (хиљаде милијарди) долара, када се то помножи са око 130 милиона домаћинстава у САД. Све док ова крива на графикону расте економија се стимулише, а тај екстремни раст посебно је изражен од 2020. године. Није то било преко ноћи. Челници највеће централне банке на свету су донели одлуку и упумпавају око 120 милијарди долара месечно. То је био тренд који је договорен.

Колике су размере штампања новца постаје јасније када се упореде подаци из 2008. и 2022. године. У време избијања светске економске кризе 2008. билансна актива ФЕД-а износила је око 900 милијарди долара. До 2022. ова цифра увећана је чак десетоструко, на 9 билиона (хиљада милијарди) долара.

Ова крива је, математички речено, сразмерна расту инфлације: што више упумпаваш новац у систем имаш већу количину новца, али количина произведених добара остаје иста, што резултира тиме да куповна моћ сваког становника опада. То је било очекивано и зато у марту 2022. године, ФЕД одлучује да крене са испумпавањем новца и то се види тако што крива почиње да пада. То је уједно и моменат када се доноси одлука у повећању висине референтне каматне стопе на федерална средства.

Амбис трансакција на отвореном тржишту

Проблем америчке, али и осталих монетарних политика је у томе што креирање новчане масе и стимулисање економије на тај начин има своје лимите, и не може а да не резултира растом инфлације.

Да би се сузбила инфлација, донета је одлука о повећању каматне стопе која је била на историјском минимуму од скоро 0 одсто. Нуспојава овог изнуђеног потеза је раст трошкова камата, поред осталог, и на депозите које ФЕД плаћа комерцијалним банкама.

Нето резултат ових трансакција у наведеном сценарију раста каматних стопа постаје негативан за ФЕД, и претходно остваривани приходи (remittances) који су износили око 0,2 до 0,3% америчког БДП-а и сливали се у државни буџет сада изостају. Резултат је негативан за америчке јавне финансије, a почетком 2023. процена је била да ће коштати америчку владу и буџет око додатних 30 милијарди долара. Тај износ се драстично повећао са рестриктивнијом монетарном политиком како се улазило даље у 2023. годину а инфлација се није смањивала очекиваним темпом.

Ако се погледа на графикон који показује те трансфере ФЕД-а у државни трезор, види се да је амерички буџет услед борбе са инфлацијом и операција на отвореном тржишту ускраћен за више од 100 милијарди долара. Прогнозе су да ће управо то бити један од критичних тачака у наредном периоду када је у питању америчка приходна страна буџета.

Лечничким речником речено – пацијент је био болестан, дошло је до тромба, до загушења, а када су покушали тај тромб да отпуше, ставили су мало већу бургију и та већа бургија је оштетила и здраво ткиво. Уз наду да ће то трајати у неком кратком року од годину до две године дана. Очекује се да ће, када/ако се у 2024. години каматне стопе смање, они поново генерисати тај приход који су имали.

Ипак, у неком дужем року, процене су да ће ови приходи од трансфера ФЕД-а бити умањени за око 15% у односу на период пре пандемије. У тренутку када се државни буџет оптимизује и дебата у Конгресу не престаје да се одобри нови плафон задужења, ова тема добија много већи значај.

Тај графикон ће пратити и друге централне банке, али је у Америци изражен посебно због актуелне ситуације. Уз то све, оптимизација буџета је постала горућа тема у Конгресу САД имајући у виду да се ближе нови избори у Америци, а то се такође може видети и из чињенице да су обустављене милијарде долара војне помоћи за финансирање сукоба у Украјини.