Чија је Кијевска Русија: Зеленски преписује модел Албанаца са Косова

rs.sputniknews.com

То што украјински председник Владимир Зеленски тврди да је Украјина ексклузивни наследник Кијевске Русије није ништа ново – то се одавно догађа. Међутим, Зеленски не може да потискује и протерује Русију из те врсте наслеђа, јер то није одрживо ни по научним, ни по моралним критеријумима, поготово што је данашња Русија настала у Кијевској Русији.
Овако професор Филозофског факултета у Београду, историчар Милош Ковић коментарише изјаву Владимира Зеленског да само Украјина може да полаже право на наслеђе Кијевске Русије.
Зеленски ово није изјавио први пут. Поводом исте теме, на исти начин говорио је и прошле године, истог дана као и ове – на Дан државности Украјине, 28. јула. Такође, Зеленски није измислио тезу да је Украјина једина наследница Кијевске Русије.
Њу је први почео да заступа украјински националиста, историчар и политичар са почетка 20. века Михаил Грушевски, који је у својој десетотомној књизи „Историја Украјине – Рус’“ покушава да докаже да су једини (или „прави“) наследници Кијевске Русије – Украјинци и Украјина, док су савремени Руси потомци „варвара“ са истока, које су Украјинци „цивилизовали“.

У току је борба за историју

Хтео или не, човек увек размишља по аналогијама, каже Ковић и напомиње да се прекрајање историје не догађа само у Украјини, већ и на нашим просторима.
„У току је борба за историју; или борба за сећање; или, ако хоћете, борба за интерпретацију историје. Свако има право да интерпретира прошлост на свој начин, али овде је реч о борби за наметање дискурса и ту се Зеленски ослања на огромну меку моћ Запада који стоји иза тог новокомпонованог украјинског дискурса, онако као што иста та мека моћ Запада стоји иза албанског дискурса на Косову и Метохији, или црногорског у Црној Гори“, објашњава Ковић.
Ради се о људима који заиста верују да је историја слушкиња политике, парафразира наш саговорник познату изреку о историји као учитељици живота.
По правилу, они коју у рукама држе силу, верују да имају право и да пишу историју и то је тако одвајкада. На тај начин, у протеклих тридесетак година, тако се и пишу историјски уџбеници у Украјини, Северној Македонији или у Црној Гори. Међутим, интерпретација траје онолико колико траје моћ онога ко стоји иза таквог дискурса.
„Тако да, без обзира на то што нам у овом тренутку изгледа као да је таква злоупотреба историје пустила дубоке корене у протекле три деценије, понајвише од 2014, ништа није неповратан процес у историји“, констатује Ковић.
Наш саговорник подсећа да су постојале аустроугарска или совјетска интерпретације историје; њих више нема, долазе нове генерације историчара и са променама моћи у свету и јачањем Русије мењаће се и дискурси. То је процес којим поједини историчари и политичари не могу да управљају.

Коме припада наслеђе Кијевске Русије

На питање коме припада право на наслеђе Кијевске Русије, Ковић одговара да оно припада ономе ко исповеда вредности Кијевске Русије.
„Опет, вредности, предање и наслеђе Кијевске Русије прилично је сложено. Оно је у почецима варјашко и паганско, а касније је православно-хришћанско. Најбоље је рећи овако: оно припада свима и никоме. Дакле, ми не можемо да поседујемо, не можемо да имамо Кијевску Русију у свом џепу“, наводи Ковић.
Међутим, ако говоримо о томе ко исповеда вредности Кијевске Русије, то је, према Ковићевим речима, савремена Русија. Кијевска Русија је исповедала жељу за независношћу, чак и онда када је примила хришћанство није постала вазал Византије.
„Дакле, она држава која исповеда жеђ за слободом и независношћу у односу на стране центре моћи, она у најзначајнијој мери исповеда вредности Кијевске Русије и то је, према мом мишљењу, Русија“, истиче Ковић.
На изјаву Зеленског о ексклузивном праву Украјине на наслеђе Кијевске Русије реаговали су и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Лавров се нашалио да би украјинске власти ускоро могле да присвоје прославу Нове године, док му је Захарова поручила да има на уму да ће се један део Украјине поново звати Рус’.
rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
?>