ЧЕТИРИ ЧАСА НЕДЕЉНО ДЕЦА ЋЕ УЧИТИ О АЛИЈАНСИ: Упознај НАТО да би га више волео
Фото: Политика
Припреме за самит НАТО-а 8. и 9. јула у Варшави трају већ одавно, а пољска влада, која је изразито евроскептична али исто толико и проатлантски настројена, одлучила је да у школске програме уврсти нови предмет – НАТО. Како је известио „Фајненшел тајмс”, у наредна два месеца влада ће пољским ученицима понудити могућност да четири часа недељно уче о „најмоћнијој војној алијанси на свету и користима које Пољска добија чланством у њој”.
Све школе у Пољској добиле су план лекција за ученике, које обухватају теме од учешћа пољских трупа у НАТО операцијама у Авганистану до оних локалног типа, попут процеса доношења одлука за постављање војне базе на пољској територији. Портпарол пољског министра спољних послова потврдио је детаље овог плана и нагласио да су бесплатне књиге о НАТО-у већ допремљене у сваку школу и библиотеку у земљи.
Како пише дневник, позивајући се на извор из пољских одбрамбених кругова, новоуведени школски часови требало би да покажу „фундаменталну улогу НАТО-а у независности и суверенитету Пољске”. Овај потез пољске владе, уочи самита, тумачи се као део напора владајуће гарнитуре да и код свог становништва, али и међу савезницима, наравно, као и противницима, нагласе значај НАТО-а за ову државу: у одбрани суверенитета и као њеног најважнијег међународног савезника.
Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг је већ раније најавио да ће на самиту у Варшави бити донета одлука о јачању трупа на источном крилу, односно да ће бити донета одлука о сталном присуству трупа у Пољској. Ипак, уопште није извесно да ће таква одлука бити и донета, јер у самој алијанси има доста критичара који сматрају да би такав потез представљао велики изазов који би Русији дао повод за агресивне кораке.
Пољске власти упорно су тражиле постављање база и стално присуство војника НАТО-а на њеној територији. Министар спољних послова Витолд Вашчиковски је пре месец дана рекао да је Русија опаснији непријатељ него тзв. Исламска држава. Постављањем камена темељца за објекте који ће сачињавати „ракетни штит” пре десетак дана у бази Редзиково на северу Пољске, званична Варшава је веома задовољна, али сада покушава да договори умањење трошкова које издваја за ову алијансу. Два дана пре тога, 12. маја НАТО је у Румунији започео радове на систему ракетне одбране у источној Европи, који би, према званичним наводима НАТО-а, требало да служе за пресретање потенцијалних ракетних напада из Ирана.
Русија, међутим, постављање „ракетног штита” сматра офанзивним потезом НАТО-а који је усмерен директно против ње и најављује да ће предузети кораке како би осигурала безбедност своје територије. Портпарол Кремља Дмитриј Песков нагласио је јуче да Москва са жаљењем констатује линију проширивања присуства НАТО-а поред руских граница. „НАТО је производ времена сукоба. То је инструмент створен за сукобе. Спорно је питање колико један инструмент који је својевремено створен искључиво за сукобе може да допринесе општој стабилности и безбедности у Европи“, рекао је Песков, а пренео Спутњик. Он је закључио да проширење војног присуства НАТО-а у близини руских граница изазива узнемиреност у Москви и да је истовремено разлог за „прилично предвидљиве, постојане и систематске кораке Москве за обезбеђивање сопствених интереса и властите безбедности“.
С друге стране, Столтенберг је приликом недавне посете Пољској рекао да евроатлантска алијанса не жели нови „хладни рат” са Русијом, али да НАТО прати како Русија интензивно инвестира у своје оружане снаге. Према његовим речима, НАТО само одговара на ове акције, јача одбрану, „избегава ескалацију” и „подржава дијалог”. При томе, он је нагласио да у овом тренутку алијанса не види директну претњу за своје чланице. Међутим, Пољци, као и друге европске земље бившег источног блока, траже стално присуство НАТО-а на својим територијама, потенцирајући да постоји опасност од напада Русије на неку од ових земаља, што је нарочито појачано после припајања Крима Русији.
Пољаци, међутим, и према домаћим и према америчким истраживањима у натполовичној већини нису спремни да пристану на повећање фондова за војску, а још већи број њих сматра да би требало да их брани неко други: САД или НАТО. Пољску последњих десетак дана потреса и сукоб између шест бивших и актуелног министра одбране. Они се међусобно оптужују да су дозволили да се у пољске оружане снаге инфилтрира руска Федерална служба безбедности, да је војска сасвим ослабљена и да уопште није издвајано онолико новца колико је било потребно.
