ЧЕПУРИН: Да није било Крима, кажњавали би нас за нешто друго

ИСКРА на Фејсбуку

(Александар Чепурин) Фото: Sputnik

Повратак Крима у састав Русије је историјски догађај, не само за Русију већ и шире, а време је потврдило исправност те одлуке, каже руски амбасадор у Србији Александар Чепурин.

У интервјуу за Спутњик поводом петогодишњице враћања полуострва у окриље Русије, Чепурин описује шта је све урађено од тада и какви су планови за будућност, као и перспективе економске сарадње Крима и Србије. Он истовремено одбацује оцене које се могу чути на Западу да је Русија припајањем Крима прекршила међународно право:

— Добро је познато ко свуда и увек стварно крши међународно право и чак ни не покушава да се правда за то кршење, почев од добро познатих догађаја у Југославији па надаље. Да није Крима, било би неких других разлога за такве тврдње. Желели су да сачувају доминацију, да исисавају сокове — пошто је згодно бити у позицији газде. Био им је потребан повод. Тада се догодио државни преврат у Украјини. Управо је зато Крим донео одлуку да се врати у састав Руске Федерације. Видимо последице тог преврата, у шта се та земља претворила. Крим је ту судбину избегао. А ништа се није десило тек тако — параметри су већ били задати, знали су пут којим треба да иду и само су тражили могућност за акцију против Русије. Али то им иде све теже јер се Русија адаптирала на санкције — свака земља мисли о својим националним интересима. Свет се брзо мења, и надамо се да ће се те промене одвијати у интересу и Србије, и Русије.

Колико је припајање Крима важан моменат у новијој историји Русије?

— То је врло важан догађај и за наше доба, и историјски. Ових дана и у Русији и на Криму обележавају повратак у, како код нас кажу, родну луку. Све што се пре тога догађало, добро је познато. Потврдила се исправност повратка Крима јер видимо шта се дешава у Украјини и до чега су ултранационалистичке и профашистичке снаге довеле ту земљу. Док је до распада Совјетског Савеза Украјина била најразвијенија република СССР-а и БДП је био 20 одсто већи него у Руској Федерацији, сада је БДП по становнику у Русији трипут већи. То говори о томе којим путем украјински националисти воде земљу. Што се тиче Крима, његов повратак није био неочекиван, све је трајало много дуже, а испуњено је све предвиђено међународним правом: референдум на ком је 97 одсто људи гласало за повратак у састав Русије прошао је уз веома висок одзив становника. На тим изборима су били и међународни посматрачи. На Крим редовно долазе и наши српски пријатељи, и треба им рећи хвала за то — и сада је, а поготову је то раније био, акт храбрости, а ми то сматрамо подршком Русији.

Око питања Крима у Русији постоји национални консензус — без обзира на то ко којој партији припада, сви ће рећи да је Крим руски.

— И у Француској ако питате чији је Крим, 90 одсто људи ће вам рећи да је руски, зато што је тако било кроз историју. Крим је увек био део руске државе. То се тиче и флоте, јер се главни део флоте налазио управо у Криму, али и односа врховне власти: последњи изграђени дворац императора Николаја Другог изграђен је управо на Криму, а направио га је Николај Краснов, који је касније направио неколико здања у Београду. То такође симболично показује да је Крим део руске државе.

Да ли је Крим био само повод за западне санкције?

— Они су стварали услове да на нешто реагују и да измисле било шта — од хемијског оружја до Скрипаља. Све је одличан повод да се уведу санкције. Друга је ствар колико им се то исплати. Русија је свакако претрпела штету, али су штету претрпеле и бројне друге земље, пре свега Западна Европа. Колико је Западној Европи интересантно да се изолује од Источне и да изгуби конкурентске предности, то је велико питање, зато што се то ради на штету западних Европљана. Док је наша робна размена за земљама ЕУ износила 400 милијарди, а са Кином 100, сада је са Кином већа него са Немачком и осталим земљама Западне Европе. Зато мислим да смо ми сада на прагу промена када многи схватају да треба повећати своју конкурентност у свету и водити рачуна о својим националним интересима. То је претпоставка да се преиспитају, а не да се измишљају све те сулуде и ни на чему засноване санкције. Јер увек се може наћи повод — то добро знате по агресији против Југославије. Повод се може извући ни из чега…

Па и измислити…

— То се лако ради, после огромног притиска медија, а у медијима на енглеском језику то се може надувати и сутра више нико неће сумњати да су злочинци Руси или Срби.

Може ли се замислити шта би било с Кримом да тада није донео одлуку какву је донео? Да ли би, рецимо, сада тамо били НАТО бродови?

— То је сасвим реално. Друго, ја сам много пута био на Криму и слика је раније била веома тужна. С једне стране, сви људи које сам сретао били су проруски настројени, при чему су највећи руски националисти били Украјинци који су тамо живели и себе сматрали Кримљанима. Јавно мњење је сасвим јасно већ тада било оријентисано ка Русији. А економија је била у потпуном ауту. Скоро сва структура је била као у совјетско време, и уопште се ништа није мењало. Односно, та територија је била пред колапсом. Сада је за пет година урађено више него за много година. То је веома важно за Крим. Зато је све ишло ка томе, али окидач је био управо преврат у Кијеву који је испровоцирао Запад и подршка ултранационалистичких и антируских елемената, често профашистичких. У целини гледано, то је свакако било одраз ситуације у којој се тражио повод да се казни Русија. А чињеница да Русија то није дозволила неспорно је историјски догађај.

Осим Кримског моста, који је импресиван пројекат, који су још важни пројекти реализовани на Криму током ових пет година?

— Кримски мост је свакако највидљивији. Двеста година су се у Русији спремали да граде такав мост, то је био вековни сан. Али ту је и питање снабдевања електричном енергијом — изграђен је енергомост Кубан—Крим и сва потребна електрична енергија може мирно да стиже из Кубана. Изграђене су две велике термостанице и сада Крим стопроцентно може сам да обезбеди потребну топлотну енергију. С водом је било проблема због тога што је Кијев пресекао канал који је ишао из Дњепра. И то питање је решено из других извора. Виногради су пропадали, у њих је уложен велики државни новац и то је фактички оживело. Аеродром у Симферопољу је био мали, а долазили су милиони туриста. Сад је изграђен велики, леп, нови аеродром. Изграђен је ауто-пут и још један се гради преко целог Крима, 250 километара, а други пут од Симферопоља на јужној обали Крима. Обновљена су бродоградилишта, луке — у току је буран процес модернизације, плус ИТ сектор. Силицијумска долина на југу се такође гради, што је важно да би омладина могла да нађе добро плаћен посао. Мислим да је за пет година много тога урађено и да смо свакако данас на прагу економске револуције у Русији.

Које је место Крима у тој економској револуцији и који су планови за улагања?

— Све што је везано за море, изградња бродова, ИТ сектор, хотелски сектор, јер Крим може да прими далеко више гостију. Рачунам да ни од Србије то није тако далеко, Дунавом је 700 километара. Србија је, захваљујући Криму, постала ближа Русији. А то је огромно привредно тржиште јер пет-шест милиона туриста долази практично читаво лето.

То је и шанса за повећање извоза Србије у Русију…

— Да. То је шанса да се сарађује са територијом која је доста близу. Заинтересовани смо да Србија извози више робе у Русију. То не морају бити само пољопривредни артикли, могу бити и индустријски.

Каква је ситуација на плану безбедности?

— Када је Крим гласао за припајање Русији, тамо није било никог ко би могао да се сврста у категорију избеглица, чак ни неких који би претендовали на тако нешто, за разлику од, рецимо, Косова или Хрватске, где је број избеглица био огроман. Овде је ситуација стабилна кад је реч о становништву и подршци и реформама и прикључењу. Важни су образовање, здравство, важно је учешће у националним пројектима и осећање људи да се живи много боље, при чему је 99,99 људи задовољно припајањем Русији. Али да би људи то осећали материјално и у образовању и у плати, много се ради на томе, не само на Криму, него и у целој земљи. Као што председник Вучић сада путује по земљи у оквиру програма „Будућност Србије“ — отприлике је сличан програм и у Русији: радити тако да људи за пет-шест година квалитативно осете да се живи боље.

А што се тиче заштите?

— Наравно да је постојала опасност да ће Крим постати база НАТО-а, као што видимо на неким другим територијама, не тако далеко од Београда. Таква могућност је сада потпуно искључена. Поред тога, Крим има моћан одбрамбени потенцијал. Тамо су распоређени противбродски системи „Бал“ и „Бастион“. То су супермоћни системи, као и ракетни комплекси С-400, добро познати у Србији. Зато је евентуални покушај да се примени сила тешко могућ. На Криму је раније било присутно и национално питање, јер су поред Руса и Украјинаца ту и кримски Татари. Али предузет је читав низ мера да се максимално задовоље и њихови захтеви и што се тиче језика. Те ствари су важне, и треба пажљиво пратити реакцију и трудити се да сви људи који живе на Криму буду задовољни.

rs.sputniknews.com, Тања Трикић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.