Часлав Копривица: Русија стоји на бранику правде

CC0 / Marijanana /

Српски народ у потпуности препознаје да се увелико круни евроатланстки зид и дубински се солидарише с Русијом – за просечног Србина ово је сукоб у ком и ми духовно учествујемо. А кад Запад тражи од Србије да се окрене од Русије жели да је натера да се препусти вољи оних који од деведесетих година врше агресију на њу.
Последице украјинске кризе и сукоб Русије и Запада преко Украјине овако тумачи историчар Драгомир Анђелковић, који објашњава да кад на Србију врше притисак да уведе санкције Русији то много више има везе са жељом западних центара моћи да заврше посао на Балкану а Србију натерају да – капитулира.

Запад жели осакаћену Србију

„Јесте увођење санкција за Запад питање престижа, да се још једна земља сврста против Москве, али Русија од тога не би имала много штете. За нас би, међутим, то значило да се стави тачка на отмицу Космета и пристане на централизацију БиХ. То би значило и да бисмо потпуно дигли руке од српског питања у Црној Гори. Другим речима, извршили бисмо србијанизацију по угледу на финландизацију, не само геополитички него и идентитетски . Постали бисмо НАТО експонент који се одриче јединства српског простора и своди све само на малу, осакаћену Србију која би била у функцији НАТО интереса“, упозорава Анђелковић, гостујући у емисији Свет са Спутњиком.
Професор Факултета политичких наука Часлав Копривица примећује да се Србији нуди да уведе санкције Русији, да од тога има економске губитке које јој нико неће надокнадити а тиме доведе у опасност савезничке односе с Русијом у ситуацији кад има два проблема, БиХ и Косово, плус Црну Гору где се, како показује развој догађаја, народ уопште не пита каква ће власт бити.
Иако је ситуација у којој се Србија налази објективно тешка, наш једини изглед да опстанемо док се ова бура не оконча јесте да издржимо и не уведемо санкције Русији јер је то, како каже Копривица, црвена линија за коју не знамо како би Русија реаговала.
Он истовремено одбацује сваку могућност да Русија промени став према косовском питању јер је, подсећа он, заложила свој образ и нипошто неће одустати од Резолуције 1244.

Русија води „Трећи отаџбински рат“

Описујући развој догађаја у Украјини, саговорници Спутњика истичу да ће њихов исход одлучити и судбину светског поретка.
Ово је, наводи Анђелковић вишеслојан сукоб у ком се преплићу питања безбедности, геополитичке доминације и борбе за своје место под сунцем, идентитетска питања али и питања вредности. Запад је крај Хладног рата доживео као успостављање Пакс Америцана, система где Вашингтон ради шта хоће, ослањајући се на глобалну анационалну елиту, док је Русија тражила партнерски однос који би подразумевао нова правила у свету.
„ Америка то није желела, њен концепт се сводио на покоравање Русије и то није само вредносно питање него и питање ресурса. Циљ је да се Русија претвори у јефтину сировинску базу, да се обесмисли њен војни потенцијал и кад се то деси онда Американци могу мирно да се разрачунају са Кинезима и да Кина изгуби било какве геополитичке амбиције и буде сведена на подређену глобалну фабрику“, констатује Анђелковић уз опаску да Запад у вредносном смислу нуди „хибридну варијанту капитализма и најгоре схваћених бољшевичких антивредности”.
Кад год Запад каже „вредност“, додаје Копривица, реч је о геополитици – Русија смета као аутореферентна цивилизација, док се иза приче о вредностима крије само изговор за насилништво и голи империјализам.
За Русију је дотле, према речима Копривице, реч о праву на опстанак државе цивилизације.
„Увлачење Украјине у геополитичку орбиту Запада, а она не мора бити члан НАТО да би НАТО био у њој, значи да офанзивни системи који се сада налазе у Пољској и Румунији, што је такође претња за Русију, буду у Харкову и Полтави. Русија онда нема начин да одбрани своју престоницу. Желе не само да Русија одустане од 300 година своје историје и помири се с тиме да треба да заборави Црно море, него би морала да престоницу пребаци иза Урала и постане некаква сибирска ребпулика. Овде је реч о геополитичкој нужној самоодбрани“, уверен је професор.
Драгомир Анђелковић се слаже да је за Москву ово једна врста “Трећег отаџбинског рата”, после Наполеоновог и Другог светгког и то, како напомиње, не због Украјине, јер се преко те земље кристализује поход Запада на Русију.

Нови „кинески зид“

Русија је такође, по оцени Анђелковића, војно-политички зид који брани Кину, а ако би тај нови „кинески зид“ био срушен и Кина би била покорена.
„Зато су Американци и изазвали рат с Русијом рачунајући да ће једним ударцем убити две муве. Али ирационално је било мислити да Русија неће одговорити. Јер Русија је нудила договор, али нису то прихватили. Запад се понашао као кавгаџија и Русија више није имала куд“, образлаже историчар.
Саговорници Спутњика објашњавају и да на Западу зарад тих циљева толеришу испољавања нацизма у Украјини
„Није реч о необавештености, јако добро знају на Западу шта су Азов и Ајдар и да су њихови поздрави дублирање немачких фашистичких поздрава. Није реч само о томе да они њима гледају кроз прсте него да су им они природни савезници – свако ко је против Руса и Срба, независно од тога о којој је идеолошкој провинијенцији реч, добар је јер служи њиховим геополитичким интересима“, указује Копривица.
Те двоструке аршине Анђелковић илустрије примером Чечена, које су својевремено западни медији извештавајући о ратовима на Кавказу од деведесетих до 2005. представљали као борце за слободу, народ привржен традицији и прали их од свега негативног:
„Сада ти западни медиј користе флоскуле да су Чечени криминално легло, Колумбија Евроазије, зато што се боре у Украјини, постали су оличење зла. А до јуче су били најбољи могући момци. То много говори о Западу. Борис Јељцин кад је наредио да се разори парламент на Западу је представљен као борац за демократију, а Русија која данас штити своје интересе је најцрња могућа.“
На питање да ли Срби, којима обично пребацују да нису препознали значај пада Берлинског зида, сада схватају шта је на коцки у борби између Русије и Запада, Копривица истиче да је у току „ рат против натизма“, а за будућност света.
„Наш председник Александар Вучић је рекао да је ово светски рат. То је потпуно тачно, од овога зависи да ли ће бити један хегемон, какав ће бити свет и каква ће у тој констелацији бити моугућност за налажење места за мале земље каква је наша. Важно је да се запамти да је наша јавност листом на страни братског руског народа не само зато што нам је братски и што нам помагао много пута, већ и зато што Русија стоји на бранику правде. Ако онима који бране правду успе да је одбране биће боље свима онима који су за то“, поручује Копривица.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије